Ritam

IZA HORIZONTA

PREDLOG ZA LICENCU

THE WEDDING PRESENT-BIZZARO (RCA, 1989.)

U jesen 1987. godine pojavio se debi album „George Best” (Reception Record) za jedan od sastava iz razvikane C—B6 generacije (nazvane po istoimenoj, najpre kasetnoj a potom i vinilnoj komplikaciji časopisa NME)— The Wedding Present, promenivši postepeno živote svojim akterima Davidu Gedge u i prijateIjima. Najpre je „George Best” od početnog statusa malog velikog albuma iz senke izrastao u klasično remek—delo nezavisnog zvuka osamdesetih, bivajud prekrasnom zbirkom jednostavne topline, obično nepretencioznih red, zavodljive naivnosti i energičnog, mada neizbrušenog gitarskog rada. Shodno tome The Wedding Present su na svom matičnom ostrvu postali voljenim „narodnim” bandom, vraćajud tom pomalo istroSenom terminu izvorno dostojanstvo koje su mu krajem sedamdestetih ugradili The. Qash, a potom neopreznom upotrebom nagrizli The Jam, U 2 i The Smiths. Kad smo već pomenuli ove poslednje, svakako treba uodti upornost kojom su britanski mediji polpuno paranoično u poslednje dve godine tražili „Nove Smithse”, dried pod svojim pressingom najduže one koji su bili upravo najnedužniji — The Wedding Present (uz inkrimisane The Sundays, The Wonderstuff, The Stone Roses...). Ihkode, Davidu Gedge-u, pevaču, gitaristi i mastermindu sastava desila se i fascinacija Big Black-om, mahnito bučnim dkaškim gitar—pistoljerosima pod ravnanjem Steve Albini-ja, osvedočenog noise fašiste i fetišiste. Konačno The Wedding Present su svoje odrastanje übrzali, a možda i okončali učeSćem u još jednom od transfera decenije potpisavši ugovor sa koncertom RCA. Čitajući stranice ove novine

mogli ste shvatiti da to zapravo nije niSta strašno, te da logika „dan kada je umro... (upisati po želji)” više ne važi za takve sluCajeve, ali... Sve ovo vreme WP su pomalo sujeverno odbijali da se suoče sa neizvešnošću zvanom drugi (studijski) album, pokuSavajući u viSe navrata da zavaraju tragove sudbini izdavanjem čudnovatih ploča najpre kompilaciie ranih radova Tommy” (Reception Records, 1988) i konačno simpatičnim ekscesom —kolekcijom obrada ukrajinskih pesama „Vkrainski Vistupi V Johna Peela” (Reception Records, 1989) i kojoj je „Ritam” pisao u(dvo) broju 6 7. Isina je da su tako eskivirali čuveno sujeverje iz rock mitologije zvano „drugi album”, no da li je moguće da Gedge nije bio svestan mehaničkog pristupa problemu u čemu je poenta reSenja ako problem zvani „drugi album” zameniS onim zvanim „četvrti album”? „Bizzaro” pokazuje da sva ta predostrožnost i nije bila uzaludna, iako se o njemu teSko može apriomo govoriti kao o boljoj ili slabijoj (mada za to ima indicija) ploči od „George Besta”-a,U pitanju je precizna psihološka slika dve burne i bizarne godine za Geodge-a i grupu posle kojih je i njima samima jasno da svoje ploče nikada viSe neće raditi sa takvim mirom i samopouzdanjem kao u „George Best” danima. Suočeni sa svojom nervozom, The Wedding Present su iz tog vremena izgubili deo sopstvene melodijske elokvencije ponudivSi zauzvrat znatno unapređenu sviračku i aranžersku lucidnost —umesto unisonin elisodnih tonova dve gitare koji su u znatnoj meri uniformisali njihov prvenac, „Bizzaro” kipti od inteligentno meduigre gitarista Gedge-a i Solowke dosežud vrhunce u modiom gitarskom sazvučju „Brassneck”-a, „Granadaland”-a i singla „Kennedy”. Evidentno je da „Bizzaru” nedostaju klasici tipa „Nobody’s Twisting Your Arm” ili „Why Are You Being So Reasonable Now” no zato i postoje ocene kao što je „vrlo dobar— odličan četiri plus” (Thško Načić). No kao crna kutija banda koji je negde krenuo, a joS nije stigao tamo gde se zaputio —dakle grupe u odrastanju, on je bolno realističan i iskren a The Wedding Present posle „Bizzara” nemaju čega da se slide (kao uostalom ni posle bilo kog predhodnog poteza u karijeri). U svakom slučaju, odvrnite do daske i rušite. Zvučnici više nisu važni free shopovi rade non-stop.

Gordan Paunović

KILLDOZER-TWELVE POINT BUCK (Touch & Go Records)

Peti LP dkaSkih buldožera-übica je, po mom skromnom mišljenju 80 ZA prema 30 PROTIV. ZA: Killdozer su joS uvek jedan od najboljih, najoriginalnijih, najznačajnijih, najduhovitijih noise bendova koji postoje; ova ploča je jedno od najboljih ostvarenja upravo preminule godine, i uopSte. PROTIV: da bih izbegla linč od strane gnevnih Killdozer fanova i da ne bih skakala sama sebi u usta, sve negativno što ću red za ovu ploču je rezultat poredenja sa prethodnim produktima. Dakle, zavisno od ranijih ploča, „Twelve Point Buck” je jedan stepenik u sazrevanju, ali na kome se, osim duvačkih instrumenata i poigravanja sa neartikulisanim pratećim kricima, ne može čuti niSta novo u Killdozer opusu. Tu su zanimIjive morbidne pričice sa „Burl”, moćan zvuk killdožera (mislim, pravog) sa „Little Baby Buntin’’, haotičnost i čupanje žica (i gitarskih glasnih) sa „Snakeboy”. Gitarsko divljanje, glas Michael Geralda koji joS uvek podscća na OI POLLOI mix Swans mix David Yow vokala, atmosfera ~pozdravi iz pakla”, čine ovu ploču idealnim soundtrackom za horor „Mad Motorna Testera II”. Veliki propust je da se na albumu ne nalazi B-strana „Yowl” singla, cover verzija „Nasty” Janet Jackson (umesto A-strane „Lupus”). Jedan od lucidnijih momenata je „Free Love In Amsterdam” za koju se može red da je prava noise Sansona, ma Sta to znadlo. Killdozer joS uvek Sokiraju, pod uslovom da niste imali bliski susret nai sa jednim od njihovih ranijih paklenih derivata. Uostalom, kako napisati bilo Sta suviSno o ploči benda čiji ste viSegodiSnji poStovalac, koja je pritom sjajna, na kojoj je na najbolji mogud nadn iskoriSćeno sve Sto gitara-bubnjevi-bas-mahnitanje dopuStaju, a kojoj ipak nedostaje svežina? Da zvuči kao Steve Albini koji se na koncertu Einsturzende Neubauten na smrt bori sa celom postavom Butthole Surfers ili neku sličnu glupost? Da ima najoriginainiji omot od Biblije naovamo, na kome se može naći uputstvo kako da isti okadte iznad svog TV prijemnika, tri recepta pobednika „Killdozer bake-uffa” i poziv za učeSće na„Charttopper by Killdozer”? Sazrevanje očito nije uvek idealno reSenje, a fnalo infantilnosti se ne mora tako panično izbegavati. Snažno, bučno, smeSno, morbidno, konzumirati u tripu. Toliko. YOW!

Janja Bobić

RITAM 21