Ritam

etskim, introspektivnim preokupacijama 80-ih, u 1989. gotovo nepoznati bahd THE STONE ROSES, konkretno je sproveo u delo. Na svom najstorskom debi albumu Stone Roses”, oni su napokon uzdigli kult The Byrdsa na ono mesto. koje im je ved odavno bilo namenjeno. „Novi ameridki rokeri” koji se pojavili podetkom -80-ih, (R.E.M., Husker Du, The Long Ryders, The Rain Parade) su tu revalorizaciju uradili mnogo ranije jasno stavljajudi do znanja koliko su Tire Byrds infiltrirani u njihovu muziku. THE STONE ROSES možemo zvati „band s kraja 80-ih”, a njihov zvuk, „zvuk s kraja 80-ih”. AJi, njihove duše, senzibilitet, nepatvorena romantika s jedne strane, 1 misterioznost, pritajni humor, te slikarske, odnosno umetnidke preokupacije.(vidljive na spoljašnjem i unutrašnjem omotu plode), mnogo vide su odraz nekog drugog, ležernijeg, manje konvencionalnog vremena, vremena druge polovine šezđesetih. THE STONE ROSES plene i svajaju svojom neskrivenom mladošdu i poletom (prosek godina im je ali i spontanim, iskrenim i zaduđujude dostojanstvenim potezima, kojima fantastično vode svoju karijeru. „Dali ste sasvim sami, da ii ste od kamena?” bolno pitaju THE STONE ROSES, u svojoj pesmi—„Made Of Stone”, i kao da naglašavaju svu svoju razliditost, u odnosu na ostatak pretežno hladnjikave engleske scene. lako su ovi momci iz Mandestera, oni su svojom muzikom i porukom mnogo više u Americi (za razliku od nesretnih—Texas), i zaista nemaju nikakve veze sa britanskom nezavisnom scenom, kojoj .sasvim sludajno (po buđžetu) pripadaju. Album 1989. godine po kritičarima (muz. nedeljnika) „Sounds” je LP-„The Stone Roses . Po kritidarima „NME-ја, druga ploča godine je —„The Stone Roses” (prva je ..Three Feet... DE LA SOUL), a prvi

„Nije mipotrebno daprodam svoju dušu / Ona je već u meni/ Zelim da budem obožavan” (I Wanna Be Adored)

, singl godine („She The Bangs The Srums”), drugi („Fool’s Gold”) i peti („Made Of Stone”) su takode produkti sastava THE STONE ROSES. Qtaoci NME-ja, u svom tradicionalnom glasanju, izabrali su LP „The Stone Roses” za ploču godine, singl „Fool’ Gold” za singl godine, a u kategoriji „grupa godine” i ~najbolji novi nastup”, THE STONE ROSES su ponovo superiorno pryi. Nabavite ovu plodu što pre, jer kako stvari sada stoje, Jugoton ne namerava da je izda, a bila bi prava šteta da ovaj band otkrijete tek za nekoliko godina, te se ponovi slična stvar kao i sa čuvenim albumom The Smithsa —„The Queen Is Dead”, koji je na objavljivanje u Jugoslaviji morao da čcka pune tri godine. Ono što su The Beatles epohalno inaugurirali (sintetišući pop i psihodeliju' sa drugim muz. žanrovima), na plodama „Revolver”, Beli album” ili „Rubber soul”, THE STONE ROSES nesvesno prihvatajn, transponujudi Sezdesete u svoje vreme, možđa ponajbolje do sada, dime još jednom dokazuju da su The Beatles duhovni odevi mnogim britanskim sastavima. S druge strane, odaranost The Byrdsima (neosporno njihovim glavnim uzorima) je višeslojna i kompleksna. Za THE STONE ROSES su pesme The Byrdsa isto ono Sto su za rane The Byrdse ili za rani The Band bile Dylanove pesme—inspiracija kojom se postaje prepoznatljiv i slavan, i koja omoguduje da se na osnovu poStovanja i ljubavi prema nekom (tj. nedem) stvori sopstveni autorski stil, temeljno razraden, da na kraju postane autentidan i originalan.

Kao i mnogi drugi koji ingeniozno uzimaju (od svakog po malo) i spajaju stilove i uticaje (Prince, Public Enemy, De La Soul, R.E.M, itd.), i THE STONE ROSES se najviše oslanjaju na duvenu The Byrds trilogiju („Fifth Dimension”, 1966 —„younger Then Yesterday” „The Notorious Byrd Brothers”), i na tri klasidna modela The Byrds pesama: 1. Mr Tambourine Man (pop obrazac); 2. Turn! Turn! Turn! (psihodelidni pop); 3. Eight Miles High (izvorna psihodelija). Kada zagaze u tvrde psihodelidne vode (sa kompleksnijim aranzmanima, rastrzanom strukturom i destim promcnama tempa) onda maestralno kreiraju muziku nalik na rane The Who klasike („I can See For Miles”, „I’m A Boy”, napr.), a kad zazvude tzv. „britanski melodidno” onda pored The Whoovca („Substitute”), oni dodiruju i rane The Kinkse („Set Me Free”, „Waterloo Sunset”). U nekim, segmentima svoga rada, THE STONE ROSES se odlikuju duhovitom (good-time) lepršavošdu tipa Lovin’ Spoonful („Do You Belive In Magic?”, „You Didn’t Let The Sun Catch You Crying”). Jednoslavnije rcdcno, THE STONE ROSES su uzeli molckul esencijalne Big Star pop pesme „Septembar Gurls” (sa đrugog albumaRadio Citu, 1973), i razdvojili ga na đeset sastavnih delova, te svaki atom nazvali PESMOM, u koje su übrizgali etcridnu jeku (eho) The Byrdsa. U isto vreme genijalni eklektici i „novi The Beatles”, THE STONE ROSES su danas bez sumnje najbolji band u Evropi. Oni su elastidni, emotivni, pesme su im zapaljive i zarazne. Oni nude nadu da nije sve u muzici redeno jude , ved da se ncJto ima redi i danas. THE STONE ROSES —to je muzika današnjice, muzika koja nema dega da se boji pri poređenju sa prošlošdu. Apsolutno remek-delo.

Duško Piljak

RITAM 27