Ritam

stvorio neizbrisivo oštru sliku proživljavanja stvamih zbivanja mada za Youngove tekstove niko ne tvrdi da su „pesnički” na onaj način na koji se to misli kad se govori o Bob Dylanovim poetskim poduhvatima, oni mnogo vise nego Dylanove vizije čine pravu unutrašnju istoriju življenja u šezdesetim i sedamdestim. тут jegove ljubavne pesme, kao i sve druge, dobijale su neodoIN ijiv osećaj realnosti zahvaljujući ovom stapanju u celinu sa drugirn pesmama koje su otkrivale nove i nove pukotine na mestima gde se činilo da ih ljudska duša ne može imati. Oseéanja koja su zabeležena na Youngovim pločama išla su od najsvetlijih do najtamnijih dopunjujući se u jednu tako životnu sliku da se i danas smatraju najjasnijim emotivnim dokumentom svog vremena. Dodao bih da one najbolje spadaju i u najvažnija delà rokenrol muzike inače. Young je, pored ostalog, baratao suvereno celom gomilom žanrova i podžanrova - od bluza i kantrija preko elektrifikovanih balada do čistog hard-roka - čini se kao da je uvek nepogrešivo oblačio svoje tekstove u prave košuljice, dajući im onaj muzički ugođaj kojije pogađao pravu atmosferu ili kroz kontrapunkt davao novi kvaliteL Ovo je donosilo übedljivost - kao pravilan izbor glumaca u filmu - njegovoj prirodnoj želji da izdigne na nivo univerzalno značajnog ono zbilja proživljeno (a to je apsolutno sve - od stanja u kome se nalazite dok gledate rađanje sunca posle neprospavane noći do stanja u körne želite da stavite do znanja nekom da je suviše očekivao od vas). Young nikad nije bio pravi „komentator” zbivanja - njegove psme su suviše lične i neponovljive, ali mu se ta uloga uvek priznavala, jer je kroz dubinu proživljavanja uspevao da dođe na poziciju iznad aktuelnih zbivanja i stvori privid metaforičnosti ili simboličnosti. Njegov uticaj je skoro nemerljiv, mada se retko gde može jasno prepoznati šta je učinio. A ko su neke moraine terne ostale posle smrti Gram Parsonsa Neil Young je onaj koji ih je održao otvorenim. Ustvari celo podneblje novih amerièkih grupa bilo bi nešto sasvim drugo da Youngov uticaj nije duboko usaden u tkivo ove scene - grupe koje su u osamdesetim značile najviše kao noviteti u okviru rok kulture su s punim pravom zahvatile u njegovu otvorenu ostavltinu, jer je ono što je ona značila bilo ono što je odgovaralo osamdesetim: potpuno otvoreno pitanje ličnog postojanja ogoljeno do običnih pop situacija. Panorama najdivnijih i najdivljijih oseéanja sa Youngovih ploča preslikana se nalazi na remek delima ameriékog novog roka osamdesetih upravo zato što je Neil otvorio vrata rok ili pop pesme za do tad nezamislive sadržaje, sadržaje koji su u osamdesetim postali jedino moguéi. Pravac koji je ostao otvoren za njim ostaée kao duhovna inspiracija celoj generaciji najnovijih sastava koji su, potom, često (pogrešno) vise težili zakučastim osećanjima nego (i-spravno) onim jakim, osnovnim, koji nikad nisu nestali iz Youngovog opusa. Ono što je davalo večnu svežinu dobrom delu njegovih radova bio je jasan ličnan govor o svom (makako jedinstvenom ili opštem) iskustvu. Buduéi da rokenrol i jeste uvek slavio individualnost Neil Young je tim putem pogodio u osnovu te kule postajuéi jedan od njenih najvažnijih stanovnika i zatvorenika. Na takvoj podlozi pojava Youngovog još malo pa remek delà „Freedom” deluje višestruko upozoravajuće. Prvo, ono je poredivo po dubini doživljavanja sa njegovim najboljim pločama iz sredine sedamcjesetih i ta dubina probijajednodimenzionalnost koju daje slika svih veličina rok muzike poređanih s novim pločama oko našeg gramofona 1989. Teret u njegovom glasu, isprekidanost u naglašavanju reči, nevolje koje nastaju kad promaši žicu na gitari, zvučne provalije koje stvara u inače tihim pesmama ovog albuma odvrćući usred njih pojačalo do daske bez ikakvog upozorenja, sve vas to na kraju smlavi i pcsle svega shvatite da, izmedu ostalog, imate posla sa najveéim majstorem onoga što zovu „kratka rokenrol priča”, čovekom koji i dalje zvuči užasnuto onda kad treba i nežno kad želi. Snaga emocija na ovoj' ploči pokazuje zašto je Youngov rad jedan od temelja ove vrste muzike. On nikad nije uzimao smisao svog rada spolja, iz veé gotovih modela rokenrol razmišljanja, već je razlog zašto uopšte svira rokenrol crpao iz svog življenja, dajući toj muzici jedinstveno životno pokriće.

Dmgo i konačno - postoji nešto što je oduvek predstavljalo jednu od suština „rokenrol iskustva”, a što.je ostalo neuhvaéeno i neizrečeno - rokenrol je uvek bio lično i neponovljivo iskustvo, idioàinkratičnost ostvarena potpuno. Ono što je davalo toliku specifičnu težinu rokenrolu kao društvenom izrazu i poruci i jeste ovo svakidašnje slavljenje oslobođene pojedinačnosti, ličnosti. Postoje dva duha rokenrola - kolektivistički i individualističčki. Da bi se rokenrol muzika oporavila od udaraca koje je primila zahvaljujući onom svom kolektivističkom delu, tako zloupotrebljenom na raznim benefit koncertima poslednjih godina, ona se mora vratiti svom drugom duhu - arhi-individualističkom, čije je Neil Young otelotvorenje. Vrativši se na ličan plan, na kome je i nastala, i na kome je nekada davno uspevala da odgovori na sva ključna pitanja smisla i besmisla, rokenrol muzika će morati da razreši razloge svog sadašnjeg postojanja. Tek ako na tom planu ona ponovo dobije neki smisao (a Young pokazuje kakav on može biti) ona se opravdano može nadati kakvoj-takvoj budućnosti u devedesetim. „Freedom” je njen razlog za to vreme.

Dragan Ambrozić

DISKOGRAFIJA BUFFALO SPRINGFIELD „Buffalo Springfield” + + т + „Buffalo Springfield Again” + + + + + „Last Time Around” + + + + CROSBY, STILLS, NASH and YOUNG „Déjà vu” + + 4- + „Four Way Street” + + + + „American Dream” + + + NEIL YOUNG „Neil Young” + + + „Everybody Knows This Is Nowhere” 4- + 4- + „After The Goldrush” + + + + + „Harvest” 4- 4- + 4„Time Fades Away” 4- 4„On The Beach” 4- 4- 4- 4- 4„Tonight’s The Night” + + + + + „Zuma” 4- 4- 4- 4„American Stars In Bars” +4-4„ Comes A Time” + + + „Rust Never Sleeps” + + + + „Live Rust” ~ + + + + „Re-ac-tor” + + „Hawks and Doves” + + + + „Trans” + „Old Ways” + + + „Everybody’s Rocking” + + + „Landing On Water” + + „Life” + + „This Note’s For You” + + + + „Freedom” + + + + + STILLS and YOUNG BAND „Long May You Run” + + +