Ritam

RITAM: Otkud vas dvojica zajedno? IVAN: Pa, ja sam radio taj dokumentarac o Fleki u produkciji radija B 92, i Mladen mi se javio jer je imao sličuu ideju, a nije hteo đa se poklopimo, da pravi istu stvar,.. MLADEN: Krenulo je tako što sam ja hteo đa radim film o „Urba Zoni” i dešavanjima oko пје, pa mu je neko гекао da Ivan vec' snima nešto što je možda veoma slično. I ja ga onda okrenem, mi krenemo da pričamo i ukapiramo đa bismo mogli da fuzionišemo iđeje i da napravimo jednu mnogo veću stvar koja će čitavu tu art i rokenrol scenu u Beogradu da prikaže i obuhvati. IVAN; Ja sam Mladenu, u stvari, strašno zahvalan. Jer, u to vreme sam bio užasno depresivan i nisam hteo da rađim, čak ni one stvari koje sam već započeo. MLADEN: Leto prošle godine je stvamo bilo najgore vreme i što se tiče života, a pogotovu bilo kakve šljake... E sad, mi smo bili i zajedno na klasi, i đružih smo se privatno, imamo slične ukuse, na slične stvari reagujemo pozitivno, totalno smo iz iste priče... I sociološki, i privatuo, i u odrastanju, i u interesovanjima... 1 onda smo shvatili đa ćemo zajedno biti mnogo jači za to ošto obojica možemo da prikrijemo svoje nedostatke prisustvom i znanjem onog drugog. R: Dakle klasična priča o radu u рат? M: Ne znam kakve su đrage priče o radu u paru, ali ovde mi bukvalno delujemo kao gotivna kompenzacija jedan drugom. Gde ja ne umem ume on, gđe on ne ume - umem ja... Dakle, ne režija sama, nego snalaženje, jer ovaj film je pre svega priča o snalaženju. R: Imali ste ideju i rešili ste da radite zajedno. A onda? M: Onda je ideja rasla. Grad je umirao u najstrašnjim mukama, tada je najveći broj Ijudi zapalio, a mi smo shvatili da nećemo da pravimo samo običan dokumentaran fihn i da moramo da stvorimo neku vrstu priče koja će đa nosi taj film, da mu dodamo nešto igrano. Tako smo i došli do tog koncepta vodiča kroz underground... R; Znači krenuli ste u posao, a niste imali scenario? M: Ne, pošli stno od ideje i od tog nekog osećaja teskobe, i u паша privatno, i na ulicama, među Ijudima, pa i na sceni... Jeziva teskoba, a opet postoje ti neki Ijudi koji rade sjajne stvari i vređne i dobre stvari. Hteli smo sve to da zabeležimo, ali i da se nekako ugradimo u tu scenu... I: Krenuli smo sa malim apetitima, a onđa smo shvatili đa mi nikad nismo ni imali pravi rokenrol film. Bilo je nekih pokušaja, ali se to nikad nije okončalo tako da možeš da kažeš; ovo je Beograd, ovo je rokenrol. R: O lome ćemo kasnije. Da vidimo prvo šla je bilo sa scenarijem? M: On je nastajao tako što smo se nalazili iz dana u dan i prvo pravili spisak Ijudi koji nas zanimaju. Kad smo taj spisak završili, ukapirali smo da će biti problem ako tc Ijude puko poređamo u filmu. Tako smo izmislili vezivno tkivo, tu igranu strukturu, i film je prerastao u neku vrstu roadmoviea, sa tim tipom koji se kreće kroz grad Potom smo definisali kako će taj tip biti neko ko je deo same sceue, a sve to po čemu i kroz šta se on kreće smo podelili u neka tri nivoa, sledeći neki naš, unutrašnji osećaj kako Beograd funkcioniše. R: Pretpostavljam da sle već tad imali i neki naslov vašeg budućeg filma? I: Imali smo. To je i ovaj današuji: „GETO - TAJNI ŽIVOT GRADA”. Ali, to jcjoš uvek samo radni naslov.

M: Da, možda ćemo ga promeniti. Ovako zvuči malo kao... R: Knjiga iz sodologije? M: Ma, zvuči kao grupa U 2... Ali zaljude kojima stno nosili scenario, taj naslov je odlučno defmisao čitavu priču. R; Л tri nivoa? M: Film je mešavina dokumentamog i igranog. Dokumentarni sn Ijudi i mesta o kojima on govori, a situacije u kojima se oni pojavljuju su inscenirane, ali tako da liče na dokument Znači, čovek koji sa strane dođe u Beograd i poželi da vidi nešto drugo sem redova, gladi, frke i svega što je bilo tada, mora bukvalno da ima vodiča da bi provalio gde neki dobarbend svira ih gde neki fantastičan umetnik izlaže. I: Ovaj filmjebaš to - vodič krozjedan drugačiji Beograd. M: E sad, bio nam je potreban pravi čovek za vodiča, neko ko ima debele veze sa svetom o kom filtn govori... Tako smo i došh do Čavketa, do čoveka sa kojim sam ja od Iranije hteo da radim, i sa kokjim imam neke nerealizovane ideje, pa i projekte. On je, naravno, ođmah sve provalio i pristao đa radi sa nama... Film počinje tako što паш Čavke sa jeđnog beogradskog krova predstavlja svoje viđenje situacije u gradu i - potom - kreće na put kroz Beograd u ta tri nivoa, ciklično. I: Prvi nivo je svakodnevni Beograd i prostori tipa Knez Mihajlove, Zeleuog Venca, Terazije, SKC-a, Bulevara Revolucije. Znači - ružno.

...niko <nl tih umetnika ue predstavlja, tti sebe, a ni svoje delo Hi rddove. Svako od njih inta svojn pričn, oni su je siohodno kreirali, i te priče više govpre o dttltu i ideji...

То dajemo u slovv-motionu, a njegov tekst je u off-u. On, zapravo, komentariše ono Što vidi i Sto mu se nikako ne dopada. R: Taj lekst je vaš ili njegov? M: I naš i njegov. Tekst je smesa zajedničkih osećanja. Imali smo različitu dinamiku gneva, mislim - nas trojica... E sađ, on ima žvaku da hodajući tim prostorom gubi energiju i шога negde da uapuni batcrije. Tu otkrivamo drugi nivo, gde mu kao porver plants služe mesta gde su bendovi. Oni su postavljeni u neke prostore koje smo doživeli kao odgovarajuće za stil i ukupan fazon svakog benda. S tim što su ti spotovi režirani uz potpuno jedinstvo vremena i prostora, i hteli stno da deluju kao dokumentarno zabeležene numere. Nema ničeg od đodatnih dorada uobičajnih za spotove koje inače gledamo. Energija kojom se tu ispuni ga lansira u treći nivo, i tu ga dočekuju Ijudi koji rade пеке projekte ili zanimljive akcije, dakle umetnost u rasponu od slikara do kom, pozitora, pa sve do majstora za ulične grafite. Svako od njih ima svojih tri-četiri minuta u filmu, malu scenu koja funkcioniše kao mali film unutar filma. Kada se završi taj ciklus ulica - bend - umetnik, on se ponovo vraća na ulicu i nastavlja da kruži. R: Postavljeno tako po vama je umelnost nadgradnja rokem-ola? I: Pa, ne nadgradnja, nego stanica do koje se stiže preko rokenrola. Svi umetnici koje smo odabrali su off umetnici. Đile, Mikrob ili Ćirilo su totalno van establišmenta... M: A sam film se završava tako Što se vraćamo, zajedno sa Čavketom, na krov sa kog smo krenuli. R: Jači ili slabiji? I: Situacija se stalno menja... M: Ljuđi koji su preživeli proteklih godinu-dve u Beogradu su definitivno mnogo jači. Ranjeni, ali muogo jači. Ima još Ijudi spremnih za borbu, a to je - čiui mi se - najvažnije. R: Dobro. Idemo od početka, ali bez imena... Da li ste u startu imali predstavu o Jinansijskom, vremenskom ili produkcionom obimu posla u koj i krećete? M: Znali smo đa se fihn, prema scenariju, kreće u uekom obimu od 60 do 90 minuta. Naravno, zbog kompaktnosti smo i tada i sada mnogo više za ovu prvu varijantu u dužini. Drugo, odmah nam je bilo jasno kako je film kakav hoćemo da napravimo po defiuiciji autirežimski...

50