Rodoljubive pesme

ХУСЕИН КАПЕТАН. (1832. ГОД)

Великаш босански, витешког соја, Што у њем струјаше крв наше крви, Против Стамбола устао је први;

Јер не хтеде туђег у Босни кроја.

У Травнику кад 'но веће је сазво Везир од Босне, намесник султана, Пред целим диваном, сред бела дана, Капетан је цара ђауром назв'о:

„Зар Босни стара да утрне славаг Мачем ћу бранити њезина права!“ И, скупив чете из целог краја,

Јурнуо смело пут Махмуда цара! Издајство и завист многих: бољара У туђину прогна од Босне Змаја...

ТРИ БРАТА.

Туђа их сила давно отргла

Из мајчиног крила топла и мека,

У ропство клето беше их вргла: Свуд' роптање, вапај, ланаца звека...

Огњишта њина похар'о тиран, Оранице плодне прекрило трње, Оскврњен дом-н живот им миран, Умукла песма и не роди зрње.