RTV Teorija i praksa

TRIBINA TV FESTIVAL »PORTOROŽ ’75« VIĐEN OČIMA STRANCA

Uve Kukaj

Želeo bih da kritičkim primedbama na prikazani program dodam još nekoliko rečenica koje sam napisao posle posete nacionalnom festivalu na Bledu: »Prikazivaču iz Savezne republike je teško da sažeto, a adekvatno prikaže jugoslovenski televizijski program, naročito ako mu nisu poznati kriterijumi za izbor festivalskih priloga«. Naravno da ni sada nisam video svih 36 sati festivalskog programa (79 priloga) i skoro 40 sati televizijskih projekcija. To je bilo nemoguće. Pa ipak, subjektivno izabran presek omogućava mi da dam пеке primedbe, koje ni na koji način ne pretenduju da budu »apsolutni« sud. 1. Očigledno je nastojanje da se formiraju određene kategorije gledalaca. Televizija je shvaćena kao inicijator društvenog kretanja; to znači, da na različite načine poziva gledaoce da samoinicijativno učestvuju u poboljšavanju svojih životnih uslova, da, dakle, de prepuštaju sve državi (i partiji?), nego da prema svojim snagama udahnu malom gradu kulturni život. 2. Imam prilično čvrst utisak da u emisijama teško možemo naći političku indoktrinaciju. Čovek se iznenadi kada vidi kako maio je prisutna »partija«. 3. Televizijska proizvodnja na najrazličitije načine još obrađuje najveći događaj u istoriji Jugoslovena partizanski pokret otpora protiv nemačkih okupatora za vreme II svetskog rata; ona to čini u dokumentarnim emisijama i televizijskim dramama. Zajednička jugoslovenska prošlost, koja je snažno uticala na ujedinjenje, prikazana je angažovano, ali što jednog Nemca može da uznemiri sa nepristrasnošću dostojnom divljenja. Ne propovedaju mržnju, ne slikaju crno-belo; delimično prikazuju veoma izdiferencirano ono što se dogodilo i šta je ko radio. Вгојпе

* Uwe Kuckei »TV Courier« br. 23 od 16. VI 1975,

119