RTV Teorija i praksa

faktora, koja dalje siede, preciziraju evoluciju u istom okviru, gotovo isključivo s obzirom na distribuciju. Bliže osmotren, prvi faktor kontinuitet određen je vise kao saobraćaj između prošlosti i sadašnjosti nego kao neka dublja veza, i tek eventualno je njime sugeriran pravac ka ustanovljavanju dubljih odlika narodne muzike. Selekcija, koju vrši društvena zajednica, s jedne strane je prekomemo generalizovana, a s druge je ograničena samo na forimi »u kojoj narodna muzika živi«. Jedino faktor variranja, označen drugi po redu u definiciji iz Sao Paola, preko pojma »stvaralackih impulsa«, barem sugerira sadržinu i značenje, značenjski sloj narodne muzike. Naravno, on to čini u načelu veliko je pitanje da li nas na najbolji način upućuje ka jezgru narodne muzike i, u krajnjoj liniji, ka jezgru narodnog stvaralaštva uopšte. Komentarišući ovu definiciju, dr Mod Karples (Maud Karpeles), i za njom naš etnomuzikolog Radmila Petrović, konstatuju da ona ne ulazi u pitanje porekla narodne muzike. To je tačno i to samo po sebi ne mora biti nedostatak. Antropolozi бак smatraju da pitanje porekla nije naučno pitanje, naročito ako se postavi kao pitanje о tome sta je zaista stajalo na »početku« muzičkog folklora, muzike i svakog stvaralaštva. Međutim, ono se može postaviti iz metodskih razloga, i tada dobija pravi smisao. Ovde to nije slučaj. »Definicija kako smatraju komentatori s pravom ne ulazi u poreklo narodne muzike. Zbog toga može da se primeni kako na muziku koja je bliža svojim rudimentamim počecima, tako i na muziku kojoj se zna stvaralac, individuali kompozitor, čija se muzika upila i pretopila u usmenu, živu tradiciju. U oba slučaja prisutan je procès oblikovanja i preoblikovanja muzike u društvenoj zajednici, procès koji narodnoj muzici i daje narodni karakter. Ulazeći u usmenu tradiciju jedna melodija postaje predmet evolutivnih snaga i saobražava se zahtevima kontinuiteta, variranja i selekcije da bi dobila narodni karakter. Onu, pak, melodiju koja je, kao gotov proizvod, ostala u narodu nepromenjena, navedena definicija ne uzima u obzir, jer je statična, stereotipna i nije prošla kroz procès narodnog oblikovanja i preoblikovanja.« Jasnije od samog osnovnog teksta, komentar obelodanjuje kritičnu tačku u definiciji narodne muzike; pokretljivost narodne muzike tokom prenošenja s generacije na

132