RTV Teorija i praksa

tadno zna svaki far, svaki tehnidki trik, koji zaseni publiku. Na samom snimanju sve se, praktidno, odvija prema gvozdenoj knjizi snimanja. M. J.: Hteo bih još nešto da te pitam. Meni se dopada ono sto Bergman kaže: »Svaki film koji radim, radim ga kao da je moj poslednji film u životu.« Znadi, mora da da ditavu svoju lidnost da bi do kraja buknule sve emocije i došli do izražaja vestina i znanje .. . Da li si, u tom smislu, imao dovoljno sansi u seriji »Otpisani«? A. Đ.: Ja, u stvari, ovu seriju nisam radio kao Bergman. Za mene je interesantnije ono sto imam kao svoj lajt-motiv: ja uvek radim kao sto reditelj radi svoj prvi film. Mislim da se tom prilikom u doveku akumulira neka dudna snaga, neki čudni prkos, nešto sto je veoma dragoceno za samo deio; msntalitet »Otpisanih«, njihova upornost. Meni je, recimo, ta nepoznata materija akcioni film, predstavljala izazov da krenem kao da radim prvi put u životu na televiziji. Znao sam da ću imati dosta kikseva, da óu tu dosta tek da naučim. I kad sam završio čitav taj posao jedino sto me je kosnulo bila je moja fizička kondieija. Ja sam, zapravo, sa poslednjim atomima snage završio seriju. Nisam bio svestan koliko je to fizički teško! Nije slučajno što veliki svetski producenti pre nekog ambicioznog poduhvata pošalju reditelja na specijalni pregled da vide da li je on u stanju da izdrži napor. Jer tu se ulaže velika para i zato je potrebno da čovek koji mora najviše da povuče bude izdržljiv. Ovaj sam posao radio sa najviše ambicije. Ali ja volim da gledam i dobar vestern i đobar triler, a nikađ ih nisam radio. Moja je ambieija da i to pokušam. M. J.: Pripremajući se za ovaj intervju, prelistao sam neke beleške i kritike kolega novinara, koji vrše veoma značajan

uticaj u javnosti podižući kulturu gledanja i slušanja naših pretplatnika; izoštravanjem kriterijuma ocenjivanja emisija, verujem, posredno utiču i na podizanje kvaliteta programa. Neko je od njih pisao da se u ovoj seriji oseća dilemar'da li je reditelj dovoljno prikazao naš duh, —. rekao bih • stil koji bi bio prepoznatljiv? Ako bi se serij a prikazala bile gde u svetu, da li bi se reklo: - da, to je beogradska serija, to je jugoslqyenska, kao, recimo, kad se vidi Čehovljeva drama ili vestern ... U kojoj si meri zadovoljan postignutim? A. Đ. : Mislim da su te primedbe potpuno tačne . . . Ja lično mislim da smo mi daleko od nekog svog stila koji treba da tretira jedan vid narodnooslobođilačke borbe ; ona još nema na filmu svoju specifičnost! Međutim, ipak smo od nečeg morali da pođemo. Mi danas treba da imamo jednu cisto akcionu serij u, ali isto tako i jednu akcionu seriju sa mnogo većim literamim pretenzijama, kao što je recimo —■ »Pesma«, serija о narodnooslobodilačkoj borbi koja će tretirati dublje atmosferu, psihološka sianja u smislu produbljivanja moralnih vrednosti naših junaka. »Otpisani« imaju uzor, a to je takozvani akcioni film. Tekst je prosto povukao na taj cisti akcioni žanr, koji, da bi bio gledljiv, ne sme biti dosadan, mora da veže i da zainteresuje nekoliko raznih generacija za nešto о čemu se uglavnom do sada samo ditale ili, ređe, viđalo u bioskopu. Mi prvi put sada izlazimo kao televizijska ekipa sa takvom jednom disto akcionom serijom .. . Mi smo imali dobre ratne serije, kao sto je bìla i »Sumorna jesen«, ili Hetrihova serija »Divlje svìnje«. Ali »Otpisani« su ušli u samo središte akcije, sto sada pruža mogućnost da se ide i u druge kreacije . . .

147