RTV Teorija i praksa

M. J.: Posto je proslo izvesno vreme od snimanja »Otpisanih« osećaš li da postoji nešto sto bi mogio u jednoj budućoj seriji da dà atmosferu, boju, duh, stil koji bi načinjeni u našem gradu ucinili prepoznatljivom bilo gde u svetu? A. Đ. : Da. A znaš sta bi od naše serije ostalo kao moguénost ma i za minimalni uzor? Junaci »Otpisanih« о pre trideset i nekoliko godina bili su interpretirani na način kakav je moguć sa pozieija današnje omladine! Mislim da je to dozvoljeno. Kao sto je u pozorištu veoma interesantno dati Sekspira i klasike na jedan savremen način, tako je potrebno ijunake jednog određenog vremena, jednog herojskog ili jednog istorijskog trenutka, dati na način koji ce biti blizak ovim, današnjim gledaocima. Možda jezikom, da li postupeima . . .? Možda ono što čini karakteristiènim ovo današnje vreme jeste to da omladina nema rrmogo vremena za patetiku, nego ide veoma cesto u samu bit problema . . . M. J.: »Otpisani« su prikazali junake Beograda patriote koji slušaju organìzaciju, .ali se ponašaju i kao slobodni lovei, rešavaju zadatke svojom varijantom i svojim talentom. Prie se komotno ponaša i govori svašta . .. Mi smo ìmali takvih mlađića .. . To vreme je, međutim, bilo mnogo disciplinovanije, ali ta disciplina im nije vezivala ruke da samostalno idu u akeiju. A. Đ. : Ti su mladići celokupnom svojom aktivnošću u 13 epizoda ostali u sreima onih do kojih nam je najviše stalo, a to su njihovi vršnjaci. 1 što je najinteresantnije deca se igraju »Tihog« i »Prleta«, toliko su prihvatili seriju. A to je generacija koja tek dolazi. Znači da je bez obzira na pojedine možda sporne postupke utisak u celini i te kako bio pozitivan.

M. J.; Rekao bih da epizode serije »Otpisanih« nisu istorijski filmski zapisi, već izvesna umetnička kreacija po motivima beogradskih ilegalaca . . . Dobro, kaži: pominje se nagrada u Holivudu? A. Đ.: Postoji u Holivudu festival svetske televizijske produkcije. Njen direkter. Mal Prajs, svake godine obilazi svetske televizijske festivale i pravi izbor, svoju sopstvenu selekciju. Dve godine, pre ove naše nagrade, 1972, mi smo na tom njegovom festivalu, za dramu »Čep koji ne proposta vodu«, dobìli nagradu za kameru i nagradu za režiju. M. J.: To je takođe, tvoja režija? A, Đ.; deste. Scenarist »Čepa« je Branko Reljić, a ekipa uglavnom ista, i snimatelj i muzički saradnik. M. J. : Koja je epizoda bila u Holivudu? A. Đ. : »Bolnica«, jer je jedino ona snimljena u koloru. А о tome i da ne pričam, jer mi smo iz naših glupih razloga snimili samo prvu epizodu u koloru, a sve ostalo u crno-beloj tehnici. I, recimo, za 52 do 53 miliona, kolika bi bila razlika, izgubili smo moguenost da celu seriju bogato prodamo svini mogućim televizijama . . . Međutim, tađa nismo mogli da übedimo Ijuđe . . . Nesreća je što tu ne možeš da osudiš, recimo jednog čoveka. Ne postoji konkretna ličnost koja je zato kriva. To je najstrašnija stvar. I zbog toga je, naravno, dosta izgubljeno . .. M. J. : Gde su još nagrađeni »Otpisani«? A. Đ. : U Portorožu sam dobio nagradu za režiju osme epizode »Postar«. M. J.: Možda bi bilo zanimljivo da još kažeš; pred kojim si problemima bio kad si dobio scenario? A. Đ. : To je interesantno. Ja sam bio zaprepašćen kad su meni ponudili

148