RTV Teorija i praksa

borea. Kada se u jednom biltenu о operacijama tvrdilo da je oboreno dvadesetak neprijateljskih aviona, a u saopštenju druge strane se navodilo da su izgubljena samo tri aparata tog i tog tipa, u kojima su stradali, »kao heroji nacije«, ti i ti piloti, cijim se porodicama izražava i javno saučešće, pa se doda da su u istoj borbi pogođena četiri aviona neprijateljske eskadrile tog i tog modela i sastava, a da su, verovatno, još dva aparata oštećena ali njihov pad nije registrovan onda se efekt uverljivosti, pa i odjek i dalje prenošenje tih informacija, ne može ni upoređivati zbog izrazite prednosti majstorstva konkretnih verzija. Radio-zahtev za jasnim govornim izražavanjem i kratkim sadržajnim porukama postao je u uslovima ratne nervoze i prenapregnutosti, opšte užurbanosti, iščekivanja i neizvesnosti, konditio sine qua non. Metod obicnog ljudskog govora, kult jasnih pitanja i odgovora, bez pismene »učenosti« i »finih tekstova«, prolazio je kod javnosti neuporedivo bolje nego komentari sa disertacionim prizvukom. Metodi direktnog kontakta organa javnog informisanja sa linijom fronta, sa jedinicama na jurišnim položajima, odneli su prevagu bar načelno svuda, iako ne uvek i u praksi nad nekadašnjom hermetičkom zatvorenošću vojnih zona i formaeija pred svakom, pa i sopstvenom novinarskom potrebom i funkeijom. Metod zatvorenosti fronta za novinarski rad definitivno je pokopan na Bliskom istoku. Kako su kontraobaveštajne službe obezbeđivale da i strani dopisnici, uz preuzimanje živptnog rizika, dospeju sa mikrofonima, kamerama i foto-aparatima u ratne tranšeje i u centar nekih bitaka, bez opasnosti od otkrivanja stvarnih vojnih tajni date armije, nije poznato. Svakako je očigledno. da su taj zadatak imale i da su ga sa različitim uspehom, ali sa gotovo jednakim početnim shvatanjem о nužnosti pružanja propagandne grade iz svojih redova, u oktobru 1973. efektivno obavljale. Čak je praksa oktobra 1973. u poređenju sa junom 1967. učvrstila uverenje novinara i javnosti zaraćenog područja, da je sprečavanje dopisničkog pristupa nekim zonama fronta ili u nekom trenutku ratnog dejstva, siguran znak loših prilika date zaraćene strane, te su tvrdnje s druge strane fronta odmah padale preko radija u obilnijoj količini i nailazile na plodnije tie. Lična raspoloženja stranili novinara prema zemlji, na čijoj su strani fronta radili, bila su u vrlo velikoj meri određena predusretljivošću i otvorenošću vojnih organa za kontakte

51