RTV Teorija i praksa

ČASOPISI TEORIJA I PRAKSA, br. 54, 1975, Televizija DDR

Programska direkcija TV Nemačke Demokratske Republike izdaje publikaciju »Teorija i praksa« zbirku tekstova koju je obeležila kao »materijal za diskusiju«. U broju o kome je ovde reč ima sedam priloga. Četiri su »radni izveštaji« o pojedinim emisijama. Interesantni su kao obaveza da se o svakoj TV-emisiji napiše kako je nastala, šta se njome htelo postići i da li je to učinjeno. Posebno je zbog aktuelnosti teme i stavova prema njoj iscrpan izveštaj o filmovima koji prikazuju Čile јег je reč »o osnovnom pitanju ovog veka; o različitim formama prelaska ka višoj društvenoj formaciji. Jedan prilog govori »O tehnologiji video-sinhronizacije« (str. 102 —113) a dva priloga imaju širi tematski značaj, i zato ih prikazujemo. Gerhard Ziler: Kako da se poveća UDEO STVARALAČKOG U TELEVIZUSKO-ŽURNALISTIČKOM PROCESU STVARANJA? (str. 40 —80) Ovo je autorov referat uz istoimenu disertaciju pokušaj da se rad TV-novinara učini egzaktnim. Od saradnika i novinara traži se svakodnevno bogatstvo ideja i stvaralaštvo. Da bi se iskoristile prednosti socijalizma u raspravama sa imperijalizmom, treba pođstaći mnoge da o tome razmišljaju: Iđejni rad se mora razvijati što usmerenije. Osnov uspeha jeste novinarska ideja. Stoga se nameće pitanje: Da li je u praksi fiksiran trenutak pronalaženja ideje tamo gđe se pretežno analitička aktivnost novinara pretvara u sintetičku, tj. da li je ređosled

skupljanje informacija naiaženje ideje objektivno određen? Zar ne postoje ideje za koje se traži aktuelni materijal? Nesurrmjivo je da novinar raspolaže idejom koja omogućuje da se nasluti budući lik njegovog priloga, i tek tad prikuplja aktuelni materijal i ostvaruje tu ideju. Ideje se zasnivaju na informacijama koje je novinar ranije prikupio, na doživljajima itd, aii koje on tada nije skupljao sa određenom namerom; one su tađa usputno prikupljene. Na zahtev on ih mobiliše i dobija ideju pre usmerenog prikupljanja informacija. Nalaženje ideja za priiog treba shvatiti kao dijalektički proces, koji ne počinje od nuite tačke znanja o predmetu, već se nadgrađuje na opšti nivo saznanja i iskustava koje je novinar tokom prakse usvojio. Novinarsko nalaženje ideje jeste proces, dinamičan tok misli koji se prilikom reahzovanja priloga menja, produbljuje, postaje ođređeniji. Novinar mora da otkrije suštinu u pojavi. Ideološko đejstvo priloga zavisi od oblika sadržaja koji će nameru optimalno izraziti. Niko odjednom nema konačnu ideju za emisiju. Ideje se razvijaju i sazrevaju. Ideja je slikoviti izraz originalne misli koja je prisutna u celom prikazu i slaže detaije u celinu. Originalnost ideje je u tom što ona lomi uobičajeni način mišljenja i gledanja i na nov način ukazuje na neku situaciju i čini je gledaocima preglednom. Šta je ideja u specifičnim televizijskim uslovima? Kako je televizijski prilog spoj slike, izgovorene reči, muzike i šuma, ideja mora da obuhvati ove komponente.

120