RTV Teorija i praksa

nepodesnosti škole kao obliku za obrazovanje odraslih. Pitanje je veoma značajno s obzirom na »obrazovni izazov« čoveku, brzo zastarevanje znanja, nužnost njegovog višestrukog obnavljanja tokom rađnog veka itd. Ovim razlozima, koji važe i za opšte i stručno obrazovanje čoveka u savremenom svetu, kad je u pitanju samoupravljač, čovek u udruženom radu mora se dodati i nužnost neprekidnog negovanja i obnavljanja ideološko-političkog obrazovanja. Među razlozima zbog kojih je škola pretesna za odraslog posebno su značajni sleđeći činioci: vremenom slabi čovekova radoznalost i težnja za opštim sistematskim saznanjima, a raste, pa vremenom i ona opada, ili bar oscilira težnja đa zaposleni čovek što potpunije i što uspešnije igra svoju društvenu ulogu, da se što aktivnije ponaša u svim životnim situacijama. Istovremeno, menjaju se i odnosi između saznajnih potreba, afektivnog reagovanja i sposobnosti za dejstvo i akciju. Zapravo i nema druge, istinitije prilike od one kada čovek iz samog rada promišlja sebe, svoje motivacije, sposobnosti saznanja i sposobnosti za đejstvo i akciju. Ali škola, koja nesumnjivo pruža sistematična i zaokrugljena znanja i ima čitav niz dragocenih oblika, traži prilagođavanje odraslom čoveku, oslobađanje od svega onoga što je neprilagođeno odrasloj ličnosti, a afirmisanje već uočenih i naglašenih vrlina Škole. Institut za političke studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu pošao je ođ pretpostavke da kod odraslog samoupravljača nema otpora prema novim konkretnim znanjima, već prema onim opštim znanjima koja se nedovoljno vezuju za ođređenu radnu i životnu ulogu i potrebe zaposlenog čoveka, za njegovu političku i samoupravljačku ulogu. To je potvrdilo i istraživanje »Stanje i potrebe masovnog marksističkog obrazovanja na teritoriji SR Srbije«, koje je Institut sproveo 1970. godine. Pokazalo se još tada da je netačna

tvrdnja kako su tobože »rađnici zainteresovani isključivo za stručno, a ne i za marksističko obrazovanje« i da osnovni uzrok stagnacije ideološko-obrazovnog rađa predstavljaju prevaziđeni oblici i neađekvatni sadržaji obrazovnih programa« 1 . Stvaranje škole samoupravljača i njeno širenje u proteklim godinama bitno je olakšano prethođnim istraživanjem 0 interesovanjima i potrebama samoupravljača. Razume se, svi procesi i ovo masovno kretanje ka ideološko-obrazovnom radu bili su podstaknuti akcijom Saveza komunista Jugoslavije. Zahvaljujući tome, poraslo je interesovanje mnogih subjekata i medija koji su bili u prilici da kritički proanaiiziraju svoju vlastitu praksu 1 delovanje, preispitaju sadržaje i programe ideološko-političkog i marksističkog obrazovanja, pokrenu inicijative u ZAJEDNIČKIM PODUHVATIMA sa drugim društvenim subjetima i medijima. Multimedijski koncept i MASOVNO IDEOLOŠKO OBRAZOVANJE Naravno, pitanje koncepta škole tesno je vezano za rešenje osnovnog pitanja o novom duhu. Valjalo je lansirati zajednički rađ više medija, zajedničko đogovaranje i podelu uloga u vaspitno-obrazovnom procesu i pokazati da takva saradnja ne znači umanjivanje vrednosti pojedinih činilaca, već naprotiv, obezbeđivanje autentičnog đejstva svakog medija i neuporedivo bogatije rezultate nego kada bi svaki od njih pojedinačno delovao. Zbog toga je još u samom početku, tokom eksperimentalnog rada u Smederevskoj Palanci 1971/72. gođine, ponuđen koncept i program koji je bio Sirok i koji se po tim svojim svojstvima bitno razlikovao od dotadašnjih koncepata iđeološko-obrazovnog rada. Već naredne godine na zajedničkom poslu našli su se ne samo radnički i narodni univerziteti već i mnogi drugi subjekti.

133