RTV Teorija i praksa

Glavna osobenost NOVE FORME NASTAVE jeste u novom oblikovanju nastavne građe, novoj formi i kreativnom metodu opštenja, a TV je u mogućnosti da učeniku omogući da vidi stvarnost, da je realistički i maštovito modelira. Ne gubeći vreme, učenik SVUDA STIŽE pomoću TV i vidi OKOM KAMERE koje je vidovitije od njegovih očiju, te se zbog toga i nastavnik mora prilagođavati NOVOM NAČINU RADA. Tako se ranije proverene metode i načini rada menjaju u skladu s novim pristupima izvorima saznanja. U svakom slučaju TV znači apsolutno menjanje tradicionalne forme lekcija. Autori se u svom radu zadržavaju na mnogim detaljima dokumentujući ih

matematičko-statističkim podacima, kao i analizom primera nmogih emisija koje su bile prikazane u sklopu njihovog eksperimentalnog rada. Njihove konstatacije o bojaznosti nastavnika da se koriste televizijom u vaspitno-obrazovnoj praksi opštepoznata su pojava jer se TV svuda MORA da BORI i postepeno savladava stara shvatanja, рге svega u nedovoljno kreativnom odnosu TV-poslenika prema učenicima, što je nasleđe ili i praksa autoritame škole. Istraživački rad Šapovalenka i Presman-a je, nesumnjivo u SSSR-u značio veliki doprinos u kristalisanju shvatanja mogućnosti obrazovne televizije, metoda kreiranja njenih emisija i primenjivanja u procesima nastave.

RAĐANJE TELEVIZIJE, sl. 29

148;