RTV Teorija i praksa

Prof. dr Milorad Mlađenović,

naučni savetnik instituta »Boris Kidrič «

KRIZA NAUKE ZAPADA I NAŠA TELEVIZIJA

( Teze )

1. U razvijenim zemljama Zapada poslednjih deset gođina nauka prolazi kroz svojevrsnu krizu, što je jedan vid i deo krize tih društava 2. Razni aspekti te krize prenose se i na veliki broj drugih zemalja koje su otvorene kulturnom uticaju Zapada. Među njima se nalazi i naša zemlja. TV je daleko najvažniji instrument otvorenog kulturnog uticaja, pa se na njemu reflektuju i pojedini vidovi krize nauke. Postoji opasnost da se na taj način na naše društvo kaleme izdanci krize drugih društava. 3. Kriza nauke u razvijenim zemljama Zapada započinje pre jednu deceniju i postepeno se razvija i transformiše. Njene osnovne karakteristike su: a) Kritika društvene uloge nauke, njene moći i nemoći, njene zloupotrebe i »neefikasnosti«. Kritkuje se izvan i unutar nauke. Proces kritike se razvija u spirali, a u njemu učestvuju ne samo oštećeni i eksploatisani, već i eksploatatori nauke. b) Materijalni pokazatelj te kritike su ulaganja u nauku izražena u procentu nacionalnog dohotka. Ona su sredinom peđesetih godina počela da opadaju najviše u SAD, zatim Francuskoj, V. Britaniji, Holandiji i Kanadi. To nije bio slučaj sa zemljama čija je industrijska moć naglo rasla a ulaganja u nauku zaostajalo, kao što su na primer SR Njemačka i Japan. Njihovo ulaganje u istraživanje i razvoj raste sve do energetske krize, kad i kod njih rast prestaje. Može se reći, ma koliko to izgledalo neočekivano, đa poslednjih godina dolazi do stagnacije i delimičnog opadanja naučnog potencijala najrazvijenijih zemalja Zapada.

с) Како pada položaj nauke tako raste interes za kvazi-nauku, anti-nauku, ono što je ona bilo pravom, biio nepravedno potisnula i sve ono što stoji s onu stranu nauke a oduvek je aktivno u čoveku. Mladi otkrivaju filozofije i religije Istoka. Astrologija je daleko važnija od astronomije. Na sceni je čulno, bučno, neobično, nerazumljivo i još mnogo toga što počinje sa prefiksom »ne«. Istoričarima su to dobro poznati simptomi krize. Istoričari znaju da su to simptomi krize društva. Kada je antičko društvo bilo slomljeno, onda su veoma mnogo u modi bile takve čudene stvari, kasnije se to javljalo i u srednjem veku, posle renesanse. 4. Kriza nauke ima svoje korene koji su delom opšti a delom specifični za svaku zemlju. Neki od tih opštih uzroka su sledeći: a) Nauka najrazvijenijih zemalja najviše služi pretnji i razaranju. lako nukleamih bombi ima toliko da se može uništiti današnja civilizacija, razvijaju se sve novija oružja, od hemijskih do geofizičkih. Sve ono što je vekovima govoreno o nauci kao jednoj od najplemenitijih manifestacija Ijudskog duha pretvara se tako u jeđnu odvratnu suprotnost, pogotovo kad se uzme u obzir da se neka od tih savremenih oružja upotrebljavaju jedino protiv manjih naroda koji se bore za samostalnost. b) Sledeći po važnosti eksploatator nauke su velike korporacije koje su je čvrsto upregle u trku za profitora. Posle drugog svetskog tata razvijene su teorije ekonomskog rasta na bazi tehnoloških inovacija. Paralelno se vešto naduvava i balon potrošnje da

164