RTV Teorija i praksa

kada je reč o radiofonskom izrazu. Utoliko рге, što je Nušičeva komika uglavnom zasnovana na rečima, buduči da pretežno proističe iz dijaloga, duhovito oblikovanog, krcatog dosetkama različite vrste. U tom smislu možda bi bilo potrebno usmeriti pažnju na Nušićeve redje izvodjene komedije i, u svakom slučaju, na njegove drame. Jer, možda bi izvodjačka revalorizacija Nušičevih dramskih dela mogla početi upravo na radio-talasima. Nikako ne treba zaboraviti da je Nušič, osim mnogobrojnih komedija i šala, napisao i više dramskih komada, među kojima bi pojedini odgovarali i radio-dramskom repertoaru. To bi mogle biti kako drame nastale po uzorima iz zapadnoevropske dramaturgije onoga vremena (Jesenja kiša), tako i one koje su proisticale iz uticaja Gorkog (Iza božjih ledja). Na Nušičevo dramsko stvaralaštvo nadovezuju se opusi još nekih dramatičara iz prve decenije ovog veka. Reč je рге svega o Vojislavu Jovanoviču, čija je komedija Naši sinovi imala lep uspeh ne tako davno na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Takodje, potrebno je učiniti odredjene napore i prilagoditi radiju još i neko delo Dragoslava Nenadiča, čije drame donose crnu sliku gradjanskog društva još na početku njegovog definitivnog uobičavanja u nas, odnosno u Beogradu ( Srećkovići i Pod žrvnjem). Takodje, iz dramskog opusa Milivoja Prediča pažnju bi najpre mogla privuči njegova prva dva ostvarenja (Golgota 1 Snovi). Iz generacije pisaca koji su se na dramaturškom polju afirmisali u periodu izmedju dva rata svakako se izdvajaju Dušan Nikolajević, Velimir Živojinović, Momčilo Nastasijević, Todor Manojlović, Ranko Mladenović i Živojin Vukadinović. Posebno nam se ostvarenja Momčila Nastasijevića, Todora Manojloviča i Živojina Vukadinoviča čine pogodnim za eksperimentisanje pred mikrofonom radio-dramskog studija. Trebalo bi, ovom prilikom, ukazati i na još neizvodjenu Masku Miloša Crnjanskog, veoma pogodnu za radio-dramsko prikazivanje. Ne mislimo da smo ovom prilikom ukazali na sva zanimljiva dela iz naše dramske baštine, koja bi podjednako trebalo da interesuju naša pozorišta, radio i televiziju. Posebno, neka od njih mogla bi upravo nakon proveravanja na radiju doći i do pozornice. I u tome je, ne treba zaboraviti, pored ostalog, misija radio-drame. 2 Posebna je uloga (i mogučnost) radio-dramskih emisija kada su u pitanju drame naših pisaca pisane u stihovima. Mišljenja

164