RTV Teorija i praksa

smo da su one i inače zapostavljene na nalim pozomicama. I kada se pojave, drame u stihovima imaju, nekako, sporadično mesto na našim repertoarima. Zbog takve situacije, dramska dela srpskih klasika u stihovima trebalo bi da budu poseban punkt u našem radio-dramskom repertoaru, јег radio ima prvenstvo kad je reč o prezentaciji stihova. Ne bi, pri tom, trebalo zaboraviti i obrazovne potrebe: radio-emisije, to je van svake sumnje, mogu širokom auditorijumu približiti dramska dela pisana u stihovima U drugim zemljama, sa daleko večim tradicijama (Francuska ili Britanija, npr.) dramskim ostvarenjima u stihovima poklanja se znatno veća pažnja, pa se, pored izvodjenja na pozorišnim scenama i emitovanja na radio-talasima, snimaju i za gramofonske ploče. ~Mi nemamo ni svoga Rasina, ni svoga Korneja, ni svoga Marivoa, ni svoga Misea, ni svoga Igoa. Kada je lakoruki i ambiciozni Milutin Bojić, u svojoj dvadeset i trećoj godini uzeo da napiše Uroševu ženidbu, komediju u stihovima sa velikom istorijskom temom iz naših feudalnih dana, on je za sobom imao, ako izuzmemo pokušaje Jovana Sterije Popovića, Đure Jakšića i Laze Kostića, jedan niz neobično instruktivnih promašaja Milorada Popovića, Dragutina Ilića, Miloša Cvetiča, Branislava Nušiča, tolikih drugih”. 71 To je sve nesumnjivo tačno. Ali, i to što imamo, mi ne negujemb i ne izvodimo! Jer, upitamo li se kada su poslednji put izvodjeni na radiju pokušaji drame u stihu (usiovno prihvatamo ovu kvalifikaciju) Sterije, Kostiča, Jakšiča ili Bojića, videćemo kako je to bilo prilično davno. Medjutim, ti i drugi autori drama pisanih u stihovima zaslužuju našu punu pažnju. Pri tom nikako ne mislimo na Milorada Popoviča, Dragutina Iliča, Miloša Cvetiča ili Branislava Nušića. Ima dramatičara na čija je dela neopravdano pao zaborav. Tako se medju đramama pisanim u stihovima izvodjenim u beogradskom Narodnom pozorištu tokom poslednje dve decenije prošlog veka ističu Vezir Abogović, Vidosava, Momir Nikole V. Đorića ili pak drama u pet činova Potonji despot Janićija Drobnjaka. Isto tako, i u pokušajima posle Bojića (Mirko Korolija, Đuro Dimović, Momčilo Miloševič, Mita Dimitrijevič i dr.) možda bi se moglo iznaći i koje delo u stihovima vredno za izvodjenje putem radija. Permanentno izvodjenje drama u stihovima, naravno književno vrednih, stvorilo bi tradiciju, ali i interesovanje

7/ EU Finci, Milutin Bojić: Uroševa lenidba u knjizi: (E.F.), Više i manje od iivola, 11. „Prosveta”, Beograd, 1961, 49.

165