RTV Teorija i praksa

samo Radio-Beograd emituje preko 80 časova programa u kojem se svakako može nači emisija koja je u stanju da pleni pažnju slušalaca pa se to ipak ne dešava, što znači da u ovom slučaju broj slušalaca ne zavisi od vrste i kvaliteta programa več рге svega od slobodnog vremena ili možda još nekih činilaca. Prepuštamo čitaocima da ocene da li činjenica što svaki drugi gradjanin, koji ima tehničke mogučnosti za slušanje radija, to čini svakodnevno predstavija zadovoljavajuči nivo ili ne. Kada se zna da od ovog broja lica večina poseduje i TV prijemnik pa odredjeni deo slobodnog vremena koristi i na gledanje televizije ili pak na čitanje ili kakvu drugu aktivnost, onda je ponašem mišljenju prihvatljiva pretpostavka da se taj relativni odnos ne može bitnije menjati u korist radija. STAROSNA STRUKTURA SLUŠALACA Za razliku od malopredjašnjih posmatranja podataka o opštoj slušanosti radija, baziranih na broju lica koja žive u domačinstvima opremljenim radio-prijemnicima, sada čemo analizirati slušanost radija bez obzira na posedovanje prijemnika јег se to može činiti i na nekom drugom mestu, a ne isključivo u stanu. Posmatračemo prosek iz svih devet serija i to za svaku starosnu kategoriju posebno (ukupno 7). Podaci iz devet serija DB odnose se na prosečno 718 hiljada mladih izmedju 15 i 19 godina starosti mada ih prema prognozi za 1974. godinu ima 735 hiljada.* Od 718 hiljada mladih u SR Srbiji, 370 hiljada ili 51,5 odsto svakoga dana sluša

'Proiehcije stanovništva lugoslam/e 1970-2000. godine, Savezni zavod za statistiku i Centar za demografska istraživanja, sveska 1, varijanta konstantnog fertiliteta.

189