RTV Teorija i praksa

Reći da je komunikacija društveni proces unutar nekog kulturnog konteksta veoma je uopšteno. Komunikacija putem medija jeste poseban oblik komuniciranja posredstvom kompleksne i skupe tehnologije. Ali ona je često tako fluidna da poprima karakter direktne komunikacije licem u lice. Slušajući Džoan Dagdejl (Joan Dugdale) koja nam je govorila o funkciji radija zajednice (community radio), o „introspektivnom putovaju” kako je i sama to tekla, ja sam odmah pomislila na ono što mi nazivamo „buđenje savesti”, na vrlo otvorenu, slobodnu i intimnu razmenu iskustava koja dovodi do samootkrivanja i omogučava čoveku da dokuči smisao pripadanja nekom pokretu, smisao deljenja zajedničke sudbine. Na sasvim drugoj strani, komunikacija putem medija može da nam obezbedi smisao i osečaj,za istoriju. Zahvaljujuči sredstvima masovne komunikacije više nismo ograničeni na izravne visoko lične oblike komuniciranja. Buduči da su masovni mediji - za dobro ili zlo - otvoreni i javni, upereni prema najširem mogućem krugu slušalaca, oni omogučavaju taj osećaj i smisao istorije, koji je čak možda i širi od onog koji akademski istoričari prihvataju. Nasuprot A.Smitu (Anthony Smith), ja ne vidim na koji način tehnologija medija izaziva eroziju naših sećanja ili našeg osećanja istorije. Neprijatelji istorijskog sečanja su političke i društvene prirode; tajnovitost, s jedne strane i nastranost istoričara i drugih koji definišu ono što je vredno da se nazove „istorija” (istorija Kanade, na primer, je vrlo duga, duga koliko istorija Evrope, ako ne duža i starija; kratka je samo istorija koja se odnosi na kanadske belce. A ako to zaboravljamo razlog tome nije prisvajanje Ijudske memorije od strane tchnologije komunikacije, več pre činjenica da su naši istoričari definisali istoriju u smislu osvajanja i dominacije).

IDEOLOŠKO OKRUŽENJE Komunikacija ne postoji samo u kulturnom okruženju već postoji i u ideološkom. Ideološka okruženja se mcnjaju, sistemi komunikacija na te promene odgovaraju kao što i čine ta ideološka okruženja. U periodu između dva svetska rata übedljivo se verovalo da izvor neprijateljstava među nacijama leži u nedostatku komunikacije, drugim rečima kada bismo uspeli da srušimo barijerc nacionalizma kroz komunikaciju mogli bismo da obezbedimo svetski mir.

36