RTV Teorija i praksa

„Nacionalizam” je bio pogrdan termin, Danas „nacionalizam” predstavlja maltene neku svetost: on je radikalna alternativa imperijalizmu i kolonijalnoj dominaciji, oblik oslobađanja a ne oblik ratobornog šovinizma. Slušajući Sovija (Sauvy) koji nam je prve večeri govorio o značaju konferencija ove vrste za stvaranje jedne međunarodne zajednice, nisam mogla a da nc pomislim da u ovim osamdcsctim godinama mi svi želimo mcđunarodnu komunikaciju pod uslovom da ona ne zadire u naš nacionalni identitet. Da li smo i predaleko otišli u tom pravcu, to nisam u stanju da kažem, ali želim da istaknem da nc možemo da pobegnemo od činjenice da pcrspektive naših radio-programa uobličava ideološko okruženje u kome živimo.

SLIKE BUDUĆNOSTI Našc slikc budućnosti su dco našeg današnjeg ideološkog okruženja. Sovi jc izneo sugestiju da danas više ne možemo razmišljati u okvirima neke utopije koja bi se zasnivala na tehnološkom i materijalnom napretku, Ja međutim, mislim da jc isto toliko pogrešno misliti u okvirima neke antiutopije u kojoj je celokupni tchnološki napredak korumpirajući i u kojoj jc apsolutni napredak apsoiutno korumpirajući. Budučnost osamdesetih godina neće se pojaviti kao nešto unapred zgotovljeno. Ona je već tu i mi na njoj već radimo. Jedina prava pitanja o njoj su ona koja je zapadna civilizacija uvek postavljala o sopstvenoj budućnosti: Ko će biti nosilac autoriteta? I koje su te vrednosti na kojima će se zasnivati autoritet? Kakav će biti starosni sastav stanovništva? Da li ćemo živeti u prenaseljenim gradovima ili se vratiti farmama i selima? Da li ćemo živeti u nuklearnim porodicama ili komunama? Ova i mnoga druga pitanja potiču sva iz onih najosnovnijih: ko će biti nosilac autoriteta? i kakve vrednosti?

MEDIJI KAO KULTURA Ovaj Simpozijum, poput bilo koje druge dinamične konferencije, ima dva dnevna reda: onaj zvanični i otštampani, i onaj skriveni i stvarni.

37