RTV Teorija i praksa

Celog jednog dana smo mnogo raspravljaii o problemu kako da obezbedimo bolju informisanost Ijudi. Međutim, za mnoge među nama problem se upravo sastoji u tome kako da učinimo da mediji postanu bolje informisani. Otkuda ta sporost medija da shvate činjenice i domet pokreta za Ijudska prava? Zašto su mediji u takvom zaostatku u odnosu na istoriju? Da li je profesionalizam medija taj koji čini da se sužava vidokrug? Da li se radi o birokratskoj organizaciji ili je pak istorija ta koja se jednostavno prebrzo odvija? Ne tako davno pročitala sam u časopisu Columbia fournalism Reviezv da bi mediji trebalo da anticipiraju budučnost. U istom članku je dat primer o tome kako su Amerikanci malo upoznati sa onim što se događa u Kanadi. „Koliko Amerikanaca zapravo zna”, kaže autor, ~da provincija Britanska Koiumbija ima socijalističku vladu?” Nažalost, dok je ovaj broj časopisa stigao do mene Britanska Kolumbija nije više imala socijalističku vladu. Želim da istaknem da mediji imaju dve odgovornosti: da nam obezbeđuju stalnu informisanost, i da nama omogućavaju da vama obezbedimo stalnu informisanost. Komunikacija je dvosmeran proces.

JEDINSTVENA SVOJSTVA RADIJA Budući da sam rekla da mediji čine kolektivitet, da ne pravimo razliku među njima, htela bih da istaknem nešto što je jedinstveno kada se radi o radiju. Dve stvari su po mom mišljenju važne, a ovde se samo raspravljalo o jednoj. Na prvo mesto dolazi jezik. Slike su divne; slike u boji su nešto još lepše, a slike u boji koje se kreću su čudesne. Međutim, ne postoji ni jedan drugi način na koji bismo mogli da izrazimo apstraktne ideje sem putem jezika. Videla sam na televiziji nekoliko izvanrednih programa posvećenih nauci, ali sama ideja nauke može da bude shvačena samo putem jezika. Ne postoji veći izazov radio-komuniciranju od apstrakcija kao što su: nauka, pravda, sloboda, demokratija, kapitalizam, socijalizam, post industrijsko društvo, slobodno vreme i kako ga iskoristiti, a kojima ovaj oblik komunikacije mora da da ono stvarno, narodno značenje. Time neču da kažem da radio—ljudi treba da srozavaju visoki akademski nivo na neki najniži već da budu posrednici, i to kreativni posrednici između akademske zajednice i ostalih grupa stanovništva.

39