RTV Teorija i praksa

Za večinu među vama najprivlačniji oblik jezika je jezik svakidašnjice, onaj živi, govomi jezik, jezik koji je u opticaju. On je isto toliko važan koliko i jezik apstrakcija. Bilo je potrebno da Oskar Luis (Oscar Lewis) sa svojim magnetofonom proživi izvesno vreme sa porodicama Meksikanaca i Portorikanaca da bi disciplina kojom se ja bavim naučila i shvatila da, ukoliko čovek želi da razume unutarnji život jednog naroda, on mora sa najvećom vemošču da osluškuje kako taj narod sebe vidi i shvata kroz jezik kojim se koristi. Prema tome i jedno i đrugo je važno, i bilo da se bavite životom mišljenja ili etnologijom nekog naroda morate i možete jedino da koristite jezik. Drugo svojstvo radija, a to je upravo ono o kome se nije ovde raspravljalo, jeste da je radio najpolitičkije od svih sredstava javnog komuniciranja. Buduči da se može prikriveno koristiti, ovo sredstvo je najmoćnije oružje pobunjenika, disidenata i revolucionara. Na ovu misao ču se vratiti u daljim komentarima jer smatram da će osamdesete godine biti decenija politike i da če predstavljati drugu veliku šansu koja se otvara radiju.

RADIO I DRUŠTVENI SISTEM S tim u vezi bih želela da istaknem da sam zahvalna Piteru Megsu (Peter Maggs) koji nas je podsetio da je radio rođen u doba snažnih društvenih kretanja i previranja. Ono što je radiju nekada daio tako veliku moč nije ni u kom slučaju bila njegova nova tehnologija koja je bila neizmerno skupa u vreme kojeg se mi sečamo kao vremena velike depresije. Ono što je od radija napravilo veliku društvenu silu jeste činjenica da su novine potpuno pogrešno shvatile doba velike depresije. Novine su tada još uvek bile duboko ukopane u etiku dvadesetih godina. Zatim je došla drastična promena i s njom jedno novo mlado sredstvo koje još nije bilo preopterečeno birokratskim strukturama, profesionalnim normama ili • novinarskim tradicijama, rođeno je to novo sredstvo koje je uskočilo u vakum i uspelo da odrazi svu gorčinu, zbunjenost i bespoštedne borbe Ijudi na pravo da se smeju i ne budu odvučeni na dno. Ono što je „stvorilo” televiziju nije bila njena nova tehnologija već jedna nova društvena promena, posleratno rađanje i uzdizanje nove srednje klase tzv. „belih kragna” izvršnih

40