RTV Teorija i praksa

Ilija S. Filipovski

FORMA - SADRŽAJ ILI ODNOS SCENARIO - REŽIJA

Poznat je značaj „Novog talasa” u razvoju modernog filma i u vezi s njim, njegovim pripadnicima, podsetiću na jedan momenat iz perioda kada su javnosti bili poznati kao kritičari, dok su incognito, u privatnom životu, vežbali snimajući filmove koje su prikazivali ne samo svom mentoru Andre Bazenu (Andre Bazin), več i poznatim režiserima Žanu Renoaru (Jean Renoir), Robertu Roseliniju (Roberto Rossellini), Roberu Bresonu (Robert Bresson),.. projekcije koje su redovno bile pračene debatnim diskusijama o novom shvatanju filma. Posle jedne takve projekcije, Roberto Roselini obratio se autoru, čiji su filmovi-vežbe tog dana bili prikazani, rečima: „Šta hoćeš da dokažeš? Da znaš da rukuješ kamerom? To se već zna! Sačekaj dok ne budeš imao nešto da kažeš.” Možda su ove reči bile povod da novotalasovci, okupljeni oko svog glasila Filmske sveske (Cahiers du cinćma), u največem broju kritičkih napisa posvete posebnu pažnju upravo temi, dajuči joj na taj način dominantno mesto. Međutim, svojom opaskom Roselini kao da nas upućuje na jednu misao Getea (Goethe), izloženu u razgovorima sa Ekermanom (Eckermann): „Čega ima značajnijeg od teme i šta je čitava estetika bez nje?” Na prvi pogied čini se da Gete preteruje i da svojom mišlju podržava stari spor - ne odnosa, već dihotomije: forma-sadržaj, kao dva posebna, antagonistička entiteta, spor koji je još uvek prisutan u teoriji uopšte, bez obzira na umetničku disciplinu, i sa kojim se i mi sudaramo u praksi utoliko više što smo suočeni sa slikom koja se uzima kao forma,

53

TELEVIZIJA