RTV Teorija i praksa

prisutnc u praksi i valja ih prcpoznati, jcr ćc, ncsumnjivo, tokom vrcmcna dobijati svc vcći značaj. Pri razmatranju razvojnih tendcncija, nužno ćc sc morati vođiti poscbno računa o nckoliko komplcksa faktora koji ćc uticati i na naš programski razvoj u pcriodu srcdnjoročnog plana. Ovdc ćcmo razmotriti tri takva komplcksa, koji čc, vcrovatno, odigrati značajniju ulogu u pcriodu prcd nama, nc rangirajuči ih po značaju. To su: tchnnološki razvoj, komplcks ekonomskih faktora i đruštvcno-političkc karaktcristikc. Zapravo, polazimo od prctpostavkc đa jc potrcbno saglcdati dugotrajnc trcndovc u oblasti javnih komunikacija, koji proizlaze iz tokova tehnološkc rcvolucijc, ckonomskih krctanja i specifičnosti našc zcmljc. Nastojimo da u našoj praksi raspoznamo onc proccsc i tcndcncijc za kojc smatramo da su „nosioci” programskog razvoja u narcdnom pcriodu. Nekc od tih karaktcristika programskog razvoja zajcdničkc su za radio i tclcviziju, dok su drugc spccifičnc za pojcdini mcdij. Razmatranjc razvojnih tcndcncija i inovacija programa vczanih za period 1976-1980. polazi i od nekih pretpostavki koje nismo smatrali potrcbnim da posebno obrazlažcmo. Pitanjc bojc na tclcviziji i stereofonije na radiju smatramo toliko prisutnim vcć u sadašnjoj programskoj praksi da ih ne treba poscbno analizirati. Slično je sa nužnošču da televizija redovno proizvodi domače igrane serije. Međutim, jedna sfera programskog razvoja, koja bi trebalo da bude prcdmct ovog razmatranja, ovde je svesno zaobiđena. To jc područjc obrazovnih programa. Smatramo da je to prcdmct koji bi trcbalo poscbno obraditi, uz angažovanje Ijudi i van radio-tclcvizijc. TEHNOLOŠKI RAZVO] Tchnološki razvoj na području komunikacija ima jcdnu zajcđničku karaktcristiku: pravu eksploziju raspoloživih informacija (ovde pod terminom „informacija" podrazumcvamo svc oblike komunikacionih poruka, počcv od novinarske vesti i statističkog podatka pa do dramc i balcta). Savrcmcni čovek živi u vrcmc obilja informacija kojc sc naglo povcćava. Za razliku od svog prcthodnika, koji je mogao da višc-manje uspešno „obradi” svc njemu dostupnc informacije, savrcmcni čovck to više nijc u stanju, on bira informacijc iz

6