RTV Teorija i praksa
4. Da li su Ijudi slobodni ili ne? 5. Postoji li napredak? 6. U čemu je smisao i cilj istorije? Odgovori na prva dva pitanja več su poznati iz rezimea Makluanove filozofije: pogonska snaga su mediji a čovečanstvo prolazi kroz predalfabetsku, alfabetsku (plus štampa) i epohu električnih medija. Što se našeg današnjeg mesta tiče, nema sumnje da živimo u doba električnih medija. To Makluana obavezuje da objasni zbog čega se tako malo oseća blagodet ove epohe, Kao razlog navodi se kako se u naše vreme sukobljavaju stara kultura oka i nova kultura uha. Taj sukob kođ alfabetski oblikovanog čoveka dovodi do gubitka identiteta što izaziva brutalnost i nasilje. Omladina koja je narasla uz televiziju je, po svom ponašanju i predstavama vrednosti, prema Makluanu, već potpuno oblikovana novim medijima. Iz tog proizilazi da Makluan pozitivno ocenjuje omladinu a sva zla našeg doba pripisuje starijoj generaciji. Što se njega samog tiče, polaže pravo da je preovladao Gutenbergovu eru i da bar jednom nogom stoji u novoj eri, poslednjoj eri koju su stvorili električni mediji. Makluan misli da se nalazi na osmatračkom mestu što je klasična pretpostavka za skicu filozofije istorije. I Hegel i Marks su verovali da je njihovo doba toliko blizu poslednje ere, da se njene konture i njen cilj već mogu spoznati što isto tako stvara pretpostavku da se spozna smisao i zakonitosti prošle ere. Makluan takođe objašnjava zašto je ranijim epohama uskračena samospoznaja. On, ne baš skromno, tvrdi: ~U toku poslednjih 3500 godina u zapadnom svetu su posmatrači socijalnih promena sistematski previđali uticaje medija”. 24 Tako je filozofima, zvali se oni Platon, Toma Akvinski ili Kirkegard, nedostajao ključ za razumevanje svog vremena. A Makluan zna i zašto su filozofi tapkali u mraku. Za to su krivi upravo oni mediji čiji uticaj nije zapažen, jer svako proširenje naših čula, po Makluanu, dovodi do generalne neosetljivosti ili šoka koji onemogućava svako saznanje. 25 Kao razlog navodi se:
24 Isto, str. 54. 25 Die magischen KandLe, str. 52.
95