RTV Teorija i praksa

na festivalima, takva se muzika ovde traži, onde traži, takva se muzika rado sluša. Omogućiti da se svojim zvukom jedna grupa nametne, razume se ako taj zvuk vredi, ako ima muzičke kvalitete, i ako se smatra da ta grupa radi kako treba. Cak i najbanalniju pesmu ako puštate deset puta u toku dana preko jednog programa, tu če pesmu pevati pola nacije posle toga, naročito oni koji nemaju izgrađene muzičke kriterije i odnos prema onome što čuju. A mnogo je takvih Ijudi. Znači, njima se moramo nametnuti. A ako se nametnemo pogrešnim tekstovima, stupidnim tekstovima, sladunjavim tekstovima i muzikom koja ide u okviru tri harmonije, onda je to zaista pogrešno. VITOMIR TRIFUNOVIĆ, kompozitor: Drug iz Niša je govorio da lokalne radio-stanice moraju da ostvare prihod puštajući ono što narod traži. Da ne pominjem ono što iz „Jugotona” dolazi i sl. - to je druga priča... Ali zar interesne zajednice kulture stvarno ne bi mogle da te lokalne radio-stanice uzmu pod svoje okrilje i da se brinu o njima budžetski i programski? Interesne zajednice kulture nisu stvorile sredstva ne znam iz nekakvih svojih poreza na lične dohotke, nego od dohotka svih naših Ijudi. Ja bih bio vrlo raspoložen da to zaista drugovi iz lokalnog radija prenesu forumima - Socijalističkog saveza, Saveza komunista - i da pokrenu to pitanje. Neka se taj lokalni radio uključi u interesne zajednice, pored onoga što će biti briga, naravno, republičke radio-difuzije koja, nadam se, neče izostati, Možda je vreme da razgovaramo o tome koliko se ulaže u nacionalnu muzičku kulturu. Vrlo mi je drago što su večeras rukovodioci kuče i programa govorili o maloj produkciji. Ali treba imati na umu i to koliko se sredstava izdvaja, jer kaže naš narod: koliki ti je jorgan - toliko se i pruži. Za ovoliko programa trebalo bi, ja mislim, najmanje tri ili četiri puta više sredstava nego što ih sada imamo, pa da pravimo ozbiljnu muzičku produkciju i da ozbiljno brinemo o nacionalnoj muzičkoj kulturi.

179