RTV Teorija i praksa

svakako, o osnovnim zabludama koje su svojevremeno imale uporište u principijelnim razlikama između filmske i studijske drame. Za razliku ova dva dramska oblika odlučujuća je bila činjenica gde se radnja događa: u enterijeru ili eksterijeru. Druga pretpostavka bazirala se na broju junaka drame. Ukoliko ima više ličnosti drama se odmah proglašavala filmom i, obmuto, ukoliko je u drami učestvovalo samo nekoliko lica, ona je bivala odmah svrstana u studijsku. Dakako, ovako mehaničko određivanje tehnologije, samo tehnologije snimanja, nikako nije bilo i dovoljno i opravdano, iako je svojevremeno imalo svoje uzroke u tekućoj proizvodnji. Razlika u ambijentu, svakako, utiče na primenu tehnologije snimanja. Međutim, u poslednje vreme ta razlika ne mora da bude odlučujuča, jer upotrebom reportažnih kola, dakle isključivo televizijskom tehnikom, mogučno je snimiti dramu ~u prirodi”, dramu koja se događa „napolju”. Primedba da su često kamere napolju nepokretne može se odbaciti s obzirom da se mogu koristiti male, prenosne elektronske kamere, čija težina i veličina ne nadmašaju težinu i veličinu filmske kamere. Dakle, ni izlazak van studija više ne mora da određuje tehnologiju snimanja, kao ni broj lica u drami. Čini se da je za ovo od presudne važnosti sam scenario, tekst drame. Filmski scenario nije pisan kao literarna forma, nema premise drame. Najčešče je pisan kao fragmentarna forma, sa brojnim kratkim sekvencama, sa situacijama koje opisuje slika, sa eliptičnim dijalogom koji često samo naznačava, a ne govori direktno, koji ne objašnjava. Uloga reditelja ovde je

31