RTV Teorija i praksa

EVOKATIVNA MOĆ SPEKTAKLA • treče, evokativna moć estetičkih poruka, pa i spektakla jeste moć metaforičkog - a ne opažajno-analoškog - prizivanja smisla koji u formi spektakla transponovano iskustvo ima i stvarno za čoveka i njegovu socijalnu sredinu. Dakle, produbljivanjem napred pomenute značenjske distance između spektakulamog i realnog, može da uslovi - s jedne strane, metaforičko - značenjski složeniju strukturu, kako bi rekao U.Eko, otvorenu strukturu spektakla, a s druge strane da ta ista simbolička prezentacija ostane za veči deo publike, od empirijske podloge otuđena struktura koja nije više u stanju da na perceptivno-čulnoj analogiji spektakulamog i stvarnog reprodukuje uslove zajedničkog emocionalno - intelektualnog doživljavanja u spektaklu transponovanog zbivanja i u njemu sadržanog iskustva. Time bi se čak planskim intervencijama izazvalo udaljavanje međusobno uslovljenih vidova stvamosti i to do nivoa na kome se više ne prepoznaje analoško-čulna a onda ni logičko značenjska sprega između ta dva oblika egzistencije Ijudskog iskustva. Međutim, čak i u tim uslovima buduči da su i mutne tvorevine Ijudskog mozga nužni sublimati čulno-predmetne prakse čoveka - spektakl će predstavljati „jezik stvamog života”, iako ne više na ikoničkim simbolima, opažajno-analoški motivisanim znacima zasnovanu struktum simboličke stvarnosti. To je tada poraka organizovane manipulisanjem simbolima koji tek treba da uđu u upotrebu simboličkog opštenja, ali sada kao element simboličkih struktura koje na konvencionalno stečenim značenjima sugeriraju smisao u toj strukturi predstavljene stvarnosti. Naravno, ta tako predstavljena, ili još bolje saopštena, stvarnost nema više nikakve opažajno-analoške veze sa autentičnom empirijskom stvarnošću, pa prema tome njenim posredstvom se više ne može sticati ni impresija ni doživljaj autentične stvarnosti u obliku čulne iluzije od koje se recipijenti teško otresaju i kad se komunikacioni čin okonča, Time se, naravno, u svetu spektakla odigravaju strukturalna pomeranja koja su se još drastičnije dogodila u sferi likovne umetnosti potiskivanjem simbolike figurativnog za račun konstituisanja likovnog jezika kojim od tada govori apstraktno slikarstvo. Međutim, jezik apstraktnog slikarstva je jezik apstraktnih formi i konfiguracija iza kojih se više ne prepoznaju predmeti i pojave realne stvarnosti uzete u svom perceptivno čulnom, iskustvenom obliku egzistencije. To znači da se ikonički znak

36