RTV Teorija i praksa

5 Vidi: V.A. Artemov, Kurs predavanja iz psihologije, Harkov, 1958, str. 325-326.

namemo uključi televizor, u početku treba voljni napor da bi koncentrisao pažnju na sadržaj programa koji se zasvetli na ekranu. Ako se program pokazao interesantan, za odgovarajuče predstave i orijentaciju pojedinca, namerna pažnja će postati postnamema, jer če njen sadržaj obuhvatiti recipijenta i od njega se više ne traže voljni napori, koji su bili veoma nužni kada je prebacio televizor sa jednog kanala na drugi, dok nije našao informaciju koja je u nekom stepenu zadovoljila njegove psihičke potrebe. Po mišljenju nekih istraživača, pažnja odraslog čoveka u večini slučajeva se ispoljava kao postnamerna. 5 Mobilišuči isprva svoju namemu pažnju za deo ma koje delatnosti (čitanje novina, na primer), čovek čini određeni voljni napor. Namerna pažnja postaje neophodan uslov početka svake aktivnosti. Ipak, ona se brzo transformiše iz uzroka u posledicu: čitanje novina u početku je bilo mogučno zahvaljujuči namernom koncentrisanju pažnje, zatim je postalo rezultat procesa čitanja. Ovaj vid pažnje je nazvan postnamernom zato što izvire iz nameme. Namemo koncentrišuči svoju pažnju na neku informaciju, čovek može biti zahvaćen njenim sadržajem i dalje ga primati na osnovu postnamerne pažnje, ili je prinuđen da sebe primora da produži njeno opažanje zbog svesne nužnosti i namerne pažnje. Zajedno sa tim treba primetiti, da postnamerna pažnja može niknuti i samostalno, ako u saznanju postoje sistemi za učvrščivanje asocijacija vezanih sa očekivanjem zadovoljstva primljenom informacijom.

50