RTV Teorija i praksa

Evo u čemu je suština. Mi smo uvezli tehnologiju sa Zapada i uvodeći tu tehnologiju uvezli smo i pojmove pa i shvatanja medija. Najčešće se govori o masovnim komunikacijama. Aii, u suštini ne postoji masovno komuniciranje. Postoji masovni transfer gotovih kategorija sudova, i stavova. To je stara orjentacija tih i takvih masovnih medija. Da bi mediji bili samoupravni, moraju da dožive preokret, transformaciju. Ako bismo sačinili zajednički sadržatelj tog problema on bi bio u načinu kako tretiramo čoveka pred ekranom. Da li naša RTV oruđa koristimo da radimo za čoveka pred ekranora ili smo u izvesnoj meri, na neki način, još orijentisani prema birokratsko-tehnokratskim strukturama? Kad je napravljen motor s unutrašnjim sagorevanjem, karoserije automobila su još mnogo godina ličile na stare fijakere. Jer - najteže se menja misao o oblikovanju medija. Tako i naš TV medij nije dovoljno preorijentisan na samoupravni medij. U svakoj TV emisiji vidi se kako tretiramo čoveka pred ekranom. Da li ga tretiramo na jedan autoritarni način, na način kada se nema dovoljno poverenja da je to ličnost dovoljno sazrela i sposobna da sama odlučuje? Politički, naš čovek ima pravo na sopstvena odlučivanja, a u informacijama se često to ne vidi. Osobu ispred TV aparata tretiramo kao čoveka koji dobija gotove sudove i gotove stavove, umesto da dobija niz čir jenica i dilema da se sam opredeljuje za pravo rešenje. Ako se čovek sam opredeli, onda zauzima određeni stav i prema tom stavu aktivno deluje u javnosti. Stvar je komunikatora (i društva u celini) za kakve če se stavove Ijudi opredeljivati. U tom smislu moje izlaganje nije dovoljno koherentno. I zato se vraćam na svoj prediog da bi trebalo organizovati proučavanje TV medija. Podržimo predloge da se napravi rezime i da neki tiraovi na tome organizovanije rade... Mislim da je neophodno teorijsko sagledavanje suštine medija, teorijsko sagledavanje metoda... U našim medijima veoma mnogo se koristi deduktivna metoda. To znači da preuzimamo gotove stavove i načela koja su konstituisana u političkim i drugim forumima i samo ih dokazujemo, ilustrujemo primerima - deduktivno delujemo. Umes'to da se koristimo fenomenološki, induktivnom metodom koja je blagodatna za televiziju. Ona je, nažalost, veoma malo prisutna u našim programima. Da li sam u pravu? Trebaio bi praviti analize da bi se došlo do što boljih zaključaka...