RTV Teorija i praksa

znače, koje ostaju, koje znaju da pronađu, istaknu prave vrednosti sa filmskih i TV ekrana i koje, kada konstatuju slabosti nekog ostvarenja, rđavu dramaturgiju, umetnički promašaj, i kažu to, upravo tako imaju pravu svrhu, stimulišu, nagone na razmišljanja, pomažu u daljem radu. Tako bar oseča pisac ovih redova. I svi bi se još više radovali ovoj i ovakvoj kritici kada se ne bi zaboravljalo da iza kamera takođe stoje Ijudi i stvaraoci kojima je to delo u glavi, u srcu, Ijudi koji učestvuju u postavljanju radnje u određenu scenografiju, koji „oblače” junake, maskiraju ih, osvetljavaju, montiraju filmsku vrpcu ili miksuiu... U kniizi Pitera Džounsa Tehnika televizijskog kamermana, stoji: „Televizijski kamerman spada u prvu grupu televizijskih operativaca. On operiše onim što se može smatrati najvažnijim delom opreme vizuelnog medija. Njegov posao može izgledati zanimljiv, pa i uzbudljiv za publiku (laike) koja ne zna ništa i koju ne zanimaju neophodno važni Ijudi koji se nalaze na poslu iza scene... na nesreću, mnogo je gluposti napisano o televiziskim kamermanima čak i od strane Ijudi koji su poznavali tu granu. ... Ocenjivanje vrednosti jednog posla mogu vršiti oni koji su na njemu proveli izvesno vreme” - zaključuje Džouns, doduše u drugom kontekstu, aii vrlo poučno što se naših pokušaja tiče. Promena statusa armije televizijskih operativaca, tehničara, stvaralaca izvođača, stvar je budućnosti. Oni će se sve ređe regrutovati iz redova slučajnih prolaznika, na mala vrata propuštenih'favorita, a sve češče iz redova školovanih mladih Ijudi, sa visokih tehničkih škola, umetničkih akademija i fakulteta. Pa ako se u tom poslu koji je „interesantan, raznolik, koji donosi mnogo zadovoljstva i vrlo često je uzbudljiv, u poslu velike veštine i vrlo teškom” zahteva stručnost (mislimo na povećane kriterije u skoroj budučnosti), zašto se onda i od TV kritičara ne bi zahtevala određena stručnost, škola, upoznavanje sa medijem kome če biti i kadije i sudije, koji će optuživati i kome če suditi? Na našim školama i akademijama nema grupa ni katedra za filmsku i TV kritiku. Aii postoje grupe za dramaturgiju i tV.režiju, postoie predmeti Teoriia filma i Istorija filma, postoji treči stepen studija. Usput, postoji i Udruženje filmskih i TV kritičara, ali u njihovom planu rada nije bilo (bar do sada) nikakvih seminara o mogučnostima TV medija, o novim tehnikama u kinematografiji, informacija o tome ko je ko u tom čarobnom svetu kamera, reflektora, treperavnih ekrana, kablova... Kada neki od ovih uslova budu ispunjeni moći će se verovati stručnosti TV kritike, a njen uticaj na rad i odnos prema TV programu biće još aktivniji.

201