RTV Teorija i praksa

Šta se može videti u ovoj neveseloj rang listi? Samo dva kompoozitora odskaču od jadnog prosečnog prodajnog tiraža, a to su dva umetnika koji imaju svoje mesto u istoriji domače muzike: Hristić i Slavenski. Publika, takoreči, ne pokazuje nikakvo interesovanje za stvaranje savremenika. Osnovni tiraž je rasturen u sezoni 1975/76. Cifre iz 1977. i 1978. često istovetne, govore da su kupci institucije (Udrušenje, JRT ili radio-stanice) a ređe pojedinci. Višak izrađenih omota i gotovih ploča leži u magacinima proizvođača ili u rafovima prodavnica koje po važečim propisima imaju ograničene mogučnosti za vraćanje neprodatih ploča. Ne možemo da krivimo proizvođača. On je uložio svoj rad i materijal, proizveo pioču i ima je u svojim A da tražimo krivca u distributivnoj mreži? Prodavnice gramofonskih ploča kupuju ploče s obavezom plačanja u roku od 15 dana, pa se orijentišu na one ploče koje se prodaju u kračem vremenskom roku, da ne bi zamrzle svoja obrtna sredstva. Nisu li možda sredstva javnog informisanja izostavila da saopšte kulturnoj javnosti pojavu i postojanje ovih izdanja? Bilo je i informacija i recenzija i preporuka. Znači, kriva je publika. Publika ima pravo da za svoj novac kupuje šta ona hoče. Možda je cena ploče visoka? Možda. Možda je propuštena mogučnost da se pažnja usmeri na smanjenje cene izdanja koja imaju edukativnu i kulturnu misiju? Treba stimulirati korisnika, kupca ploče, jeftinom cenom i upotrebiti sistem direktne komunikacije sa eventualnim kupcima kao što su muzičke škole, biblioteke, individualni kupci putem oglasa. Nije neophodna samo dotacija da se proizvođač rastereti rizika i gubitka, več da se tiraž rasturi i da iz rafova

169