RTV Teorija i praksa

posledice. A jednu takvu odluku mi, Jugoslavija, napravili smo u odnosu na difuzno-mrežnu televiziju još pedesetih godina i posledice te odluke osećamo dan-danas, a verujem da čemo ih sve više osećati još narednih dvadesetak godina. Drugim rečima, u određenom trenutku doneli smo odluku da „kupimo” i prihvatimo američku tehnologiju i struktuiramo televizijski sistem slično američkom, pa smo time prihvatili i društvene posledice takve tehnologije, posledice na koje ukazuje gore pomenuta Vajnerova definicija o uticaju strukture sistema. Rekao bih da na tom iskustvu (mrežno-relejni TV sistem), možemo graditi početke sopstvene teorije društvene uloge informacijskog sistema, nezavisno od pokušaja vrednovanja odluke, jer, suočeni smo sa činjenicom da imamo određeni tip televizijskog sistema i sada nam može samo koristiti spoznaja uzroka i procesa koji dovode do trenutnih performansi našeg televizijskog sistema i do stepena njegove eventualne integrisanosti, odnosno dezintegrisanosti u celokupni društveno-ekonomski sistem. I ne samo to, primer difuzno-mrežnog televizijskog sistema može biti vredno iskustvo po pitanju odnosa software - hardware uopšte, kao i po pitanju pojmova kao što je transfer tehnologije itd., a pogotovu kada je hardware od toliko velikog značaja, kao što je slučaj sa info-komunikacijskim hardaware-om. Već danas mi se, na primer, možemo pitati šta ćemo sa kabl-televizijom ili sa kasetnom televizijom. Već danas možemo se pitati šta čemo raditi i kako ćemo formirati lasersku tehnologiju, a ne, po principu zagrebačke televizije, mnoge večernje programe posvećivati pitanju „šoka budućnosti” sa željom da „ргошепе” uskladimo sa odnosima koje smo tako dugo smatrali kao neprikosnovene. U ovo doba možda najtipičniji, najizrazitiji kao problem, deluje sukob informacijskih struktura unutar samog „relejno-mrežnog” televizijskog sistema kakav danas poznaje ceo svet, a koji, videli smo, potiče direktno iz SAD. Nije li to polikibernetsko doba u kome je televizija priča za sebe. Naime, jedina tema oko koje će se zasigurno četiri stranca, koja sede za istim stolom u bilo kojem kraju sveta, u potpunosti složiti, jeste da „televizija ništa ne valja”. I, naravno, opišemo li generalne karakteristike mrežnog televizijskog sistema u SAD, danas, otkrićemo u njima ogromne sličnosti ne samo sa našim, domačim televizijskim sistemom, već sa bilo kojim drugim mrežnim televizijskim sistemom u svetu, bilo da se radi o „komercijalnom”, „državnom”, „obrazovnom” ili nekom drugom tipu sistema. Naravno, razlog tome jeste činjenica da i način upotrebe mrežnih televizijskih sistema podleže Vajnerovoj formuli o strukturi sistema kao indeksu

28