RTV Teorija i praksa

trebalo da obavlja u našem dmštvu. Na primer, s jedne strane televizija goni ilegalne (neregistrovane) gledaoce TV programa, a s druge strane, izgleda, nikom ne polaže računa za agresivno, haotično, neprijatno, neukusno, a po neki put i potpuno debilno reklamiranje najrazličitijih proizvoda, koje se, uz „раргепе cene” po reklamere, u stvari obavlja u vremenu i kroz medij koji, u krajnju ruku, pripada onima koji za njega plačaju pretplatu. Ako, naime, funkcija ekonomske propagande jeste da, u prvom redu, obavesti i informiše o novim proizvodima i njihovim karakteristikama, onda u socijalističkom društvu zaista ne bi trebalo da bude dileme da kvazi-zapadnjački, agresivno-potrošački, naivno-komercijalistički tip ekonomske propagande uopšte može biti pravo rešenje. Štaviše, jasno je da ovaj tip ekonomske propagande ne može biti nikakvo rešenje osim rešenja hroničnih finansijskih problema nedovoljno dobro rukovođene televizije. Međutim, ovo je samo jedno od pitanja koje bi se, na temu delovanja našeg televizijskog „čudovišta” moglo postaviti, Među velikim brojem tih pitanja postoje još ozbiljnija pitanja. Jedno od tih pitanja jeste i ono koje se nameče posle saznanja da, s jedne strane, televizijska „proizvodnja” u nas predstavlja društvenu delatnost od posebnog značaja i interesa i kao takva uživa poseban status i društvene privilegije, a s druge strane, u domaćoj televizijskoj praksi možemo, zaista, nači veliki broj elemenata koji su u direktnoj suprotnosti sa politikom i ciljevima opšteg, društvenog sistema. Da bi proverio i potkrepio ove tvrdnje moj istraživački rad se dalje bavi sistemskom analizom sastavnih delova i podsistema koji sačinjavaju domači televizijski sistem, a koji razvijaju procese neophodne za život ovog specifičnog info-komunikacijskog sistema, a zatim, neophodnih i za opstanak njegove šire, društvene funkcijc. Tako ovaj rad analizira • podsistem koji dekodira - percepira poruke, signale vesti; 9 podsistem asocijacije - prvi stepen učenja koji uspostavlja veze između delova informacija; в podsistem memorije, pa dolazi ido četvrtog podsistema podsistema odlučivača i kaže: Podsistem odlučivač - najbitniji sistem koji izvodi koordinisano delovanje svih sastavnih delova i podsistema, a ima četiri glavna zadatka: određivanje svrhe i ciljeva, analiziranje informacija, sintezu i izbor alternativa i odlučivanja. Što se analize informacija, kao i sinteze i izbora alternativa tiče, može se reći da domaći televizijski sistem nije razvio adekvatne modaiitete za sprovođenje ovakvih delatnosti. Evidentno je da se sve tri

32