RTV Teorija i praksa

u svetu i za ravnopravnije odnose u društveno-političkom uređenju. Postaje očigledno da je nemoguće menjati međunarodne ekonomske odnose a da se suštinski ne menjaju međunarodni odnosi u celini. tj. i u njihovoj nadgradnji. Novo lice sveta treba da se oblikuje celovito, јег novi, izmenjeni, ravnopravni i pravedni poredak ne može biti uspostavljen bez bitnih promena i u drugim sferama, ne samo u ekonomskoj, a posebno u oblasti komuniciranja. Značaj stvaranja novog uređenja u oblasti komuniciranja posebno je istaknut na samitu nesvrstanih u Kolombu gde se u završnoj deklaraciji ističe da je „novi međunarodni poredak u oblasti informacija isto tako značajan kao i novi međunarodni ekonomski poredak”. Naravno da to nije automatski proces, istaknuto je u Dubrovniku, već predstavlja žilavu borbu za menjanje postojećih društvenoekonomskih odnosa i za otklanjanje svih prepreka na putu za političku, ekonomsku, kulturnu dekolonizaciju. Ako predstoji dug, naporan put za realno prilaženje menjanju postojećih međunarodnih pa i nacionalnih komunikacionih sistema i struktura, ipak je u Dubrovniku registrovan niz konkretnih akcija koje pobeđuju optimizam u napore nesvrstanih zemalja i međunarodnih organizacija. Pri tom su citirani dosadašnji uspesi nesvrstanih prilikom stvaranja pula novinskih agencija nesvrstanih zemalja kao i saradnja među radio-difuznim organizacijama nesvrstanih zemalja posle konferencije u Sarajevu. Posebna pažnja na dubrovačkoj konferenciji lIC bila je posvečena razvoju nauke i tehnologije u oblasti komuniciranja. Učesnici su delili mišljenje da je dosadašnji razvitak komunikacione tehnologije neviđen i fascinantan. a da možda prava komunikaciona revolucija tek predstoji. Ali su neki, Pjer Brajar (Pierre Braillard) Francuska, ukazivali da viziju daljeg razvoja tehnologije u oblasti komunikacija ograničavaju barem dve vrste ograničenja: prirodni, fizički limiti, kao što je ograničeni broj frekvencija u elektromagnetskom spektru koji se može upotrebiti za radio-difuzno komuniciranje, i ekonomski limiti „iznad kojih kulturno obogaćivanje i demokratizacija komuniciranja - bez obzira na pojeftinjavanje koje omogućava društvena produktivnost - postaje nesiguma i demagoška vizija”. Takođe je potrebno uzeti u obzir, naglašeno je u Dubrovniku, brzinu uvođenja inovacija u društvo zbog određene inercije prihvatanja noviteta.

7