RTV Teorija i praksa

Opozicija levo/desno, kao kompozicioni sistem deobe ekranske površine, u nekim umetničkim filmovima korelativna je sa aksiološkim karakteristikama - rđav/dobar, ontološkim - život/smrt, prostornim zapad/istok. U epopeji Oslobođenje uvođenje u radnju izvršeno je u vidu paralelno montiranih dokumentarnih kadrova, koji idu u susret jedan drugom. Na levoj strani ekrana hitlerovski ešaloni se kreću sa zapada na istok. Na desnoj strani sovjetski vojnici nastupaju na zapad. U filmu Čovek sa druge strane (zajednički rad filmskih radnika SSSR-Švedska) taj isti način je korišćen u drugom rakursu - igra boja bele i crvene, koje dele ekransku površinu na levu i desnu stranu stvara osečanje protivstavljanja, a dokiunentarni kadrovi, povremeno uvode čas na levo beli deo, čas crvenu - na desni, i svojim menjanjem usmerenosti kretanja sleva nadesno i zdesna nalevo stvaraju utisak burne dinamike prizora. Pri tome na, u to vreme slobodnoj poiovini ekrana (beloj levoj ili crvenoj desnoj), idu titlovi lica koja igraju iz redova „belih” i „crvenih”. Dihotomno-opoziciono deljenje ekranske površine u samom početku slike je način umetničko-simboličnog uvođenja u svet poetskih Ukova, svojevrstan ključ za čitanje celog filma. Navedena opoziciono-dihotomna kompozicija kadra oslanja se na duboku folklornu tradiciju narodnog saznanja i zato se ispoljava kao umetničko-delatni poetski način u sistemu sredstava masovnih komunikacija, koji je namenjen najširem narodnom auditoriju. Princip prostorno-kompozicionog rešenja je važan za celo umetničko tkivo dela. Pri tome se na

192