RTV Teorija i praksa

је izgradio takav uzajamni uticaj između teksta i konteksta (portreta i fona), pri čemu je fon ili dopunjavao ili otkrivao osnovno saopštenje (portret) ili je bio u kontrastu sa njim, i stvorivši kontrast nosio dopunsku informaciju ili se pokazivao u svom informativnom značenju kao istovetan s osnovnim saopštenjem (portretom) i stupao sa njim u metaforičnoj sprezi tj. u takav uzajamni odnos u kojem se jedan otkrivao drugim - tekst kroz kontekst i kontekst kroz tekst Zanimljivo je da metod hromatičnosti na televiziji, pored dubine izvora, koji dolaze od slikarstva ima i docnijeg i srodnijeg preteču - iskustvo filma. Tridesetih i četrdesetih godina u kinematografiji je postojao tehnički način postavljanja statične slike lica na fonu koji se kreče sa ciljem da se stvori efekat kretanja ličnosti. U filmu Duvanski put glavni heroj filma, koji putuje autom po monotonoj i jednoobraznoj okolini, vodi dijalog sa šoferom („Kapetan Tim”), a pri tome su lica sagovornika data u krupnom planu na fonu zasejanih polja i telegrafskih stubova koji promiču. Tehničko nesavršenstvo metoda snimanja 30-40-tih godina nije omogučavalo da se ova scena snima u prirodi iz drugog automobila u pokretu. Zato je bio primenjen drugi način snimanja i montaže; na fonu posebno snimljenom i projektovanom na ekran, pejzaža koji se smenjuje prikazana je karoserija u stvari statičnog automobila i ličnosti koje razgovaraju u njemu. Krajnji rezultat je stvarao utisak celokupnog kretanja, slično radu atraktivnog ringišpila: statični svet kruži oko čoveka koji se kreće. Zahvaljujuči usavršenosti metoda snimanja, taj metod, kao tehničko-operaterski način, danas se več ne sreče, kao samostalan, na filmu. Ipak on dobija na televiziji svoje

202