RTV Teorija i praksa

praksa” i ja sam rekao da je to potrebno ali je to mera samo u makro-planu. Međutim, tu je čvorni problem na kojem mi padamo ili uspevamo da pravirao dobre emisije i kada savladavamo ili ne instituciju i manipulaciju. U kom smislu? Tehnologija ovakva kakva je svojom koncepcijom ne može biti apsolutno bolja. Usavršava se i mi je prihvatamo da ne bismo zaostajali. Ali, pitanje je kako mi tom tehnologijom operišemo, kako RTV „skalpelom” pravimo zareze (jer televizija je svojevrsni skalpel na živom organizmu našeg društvenog tela) sa namerom da saznajemo dublje, da uđemo u suštine pojava i procesa. Ja se ne slažem sa Petrom Živadinovičem kad kaže da naša televizija ima druge sadržaje i da je zbog toga drukčija. Ne, sadržaji ne rešavaju problem, već drugi bolji način, drugi metod, drugi odnos. Ja ne govorim o društvenom osnovu, o globalnom odnosu. Mi globalni odnos stvaramo svesnim socijalističkim samoupravnim snagama. Ali, u mirko planu taj odnos - čovek prema čoveku, tu na žalost televizija često izneverava i čini ono što rade i druge televizije u svetu. Tu je problem. Ako se čovek, nalazeči se pred televizijskim kamerama, ponaša prema čoveku pred televizijsldm elcranom na superioran način, na autoritaran način, na nedemokratski način, na nesamoupravni način, on čini ono što rade sve televizije na svetu. Ali, na koji način da ne čini to? Pravi stvaraoci na televiziji daju odgovore svojim emisijama. U televizijskom programu to su biseri, brilijanti. Velike su svetkovine duha svetlosti i pozornica na televizijskom ekranu, kad stvaraoci naprave dobre emisije, Postavlja se pitanje: šta je to što je dobro u takvoj emisiji? Ne, to nije sadržaj! Dobar je način kako čovek, Ijudi iz studija tretiraju onog čoveka i Ijude kraj teievizora. Tretiraju humano, slobodarski, po našld - samoupravno, na taj način što smatraju da televizijska emisija nije gotova ni kad dođe na ekran; televizijska emisija kao i radio-emisija, uspešno je završena samo onda ako se i kada se razbukta u glavi onoga koji je prati Ako onaj ko prati aktivno reaguje, ne upija, ne utuvljava ono što mu se daje, nego kao fleksibilan elastični vibrator svojim duhom - etičko-idejno-estetskim merilima odbija ono što mu ne odgovara. Ako je stvaralac napravio dobru emisiju, on čoveka kraj ekrana tretira kao sadruga, kao autora, jer se u njegovoj glavi završava emisija, jer je on dostvaruje, jer je on konačni stvaralac televizijske emisije. Tada se savladava institucionalizam, tada se i tako se savladava manipulacija i jednosmernost u komunikaciji i postiže ta željena dvosmernost

218