RTV Teorija i praksa

mora ponuditi ideje koje potrebuje čovek ovog tla, odnosno, naš televizijski gledalac. Ali, ta providna demogoška priča lako pada u vodu ako se svi zajedno „srčano prisetimo” da nijednu jedinu televizijsku emisiju ne gleda čovek iste informisanosti o predtelevizijskoj realnosti. Naš strasno angažovani građanin u dokazivanju pravice putem onog ~što se moglo reči u datoj TV emisiji a što se skrilo od posvečeno slobodoumnog naroda”, u suštini je na istom slepom koloseku ko i onaj (opet naš!) pozorišni gledalac koji namemo propušta BITEF - da bi ostao „više u svojoj tematici i estetici”. U svakom slučaju, primerci lakozapaljivog a uskogrudog mentaliteta propustili su predstavom Poslednja Ijubav Endija Vorhola idealnu priliku da sagledaju kako se ova dva medija grčevito bore za primat, koliko svojim porukama dopunjuju sliku savremenog čoveka koji je sve više spreman da čita oporake no da prima reči pouke. NEOCEKIVANO LEPO VREME ZA OVO DOBA GODINE IZMAMILO JE NA DESETINE HILJADA BEOGRAĐANA NA ULICE: Dnevnik, I program, TV Beograd. Ne zna se tačno ko je prvi izmislio ovu logičko-leksičku nespretnost, no tu rečenicu ponavljaju godinama naši spikeri, politički komentatori urednici Dnevnika, oni koji su zaduženi za meteorologiju, i oni koji ovakvom opaskom daju početni ton dnevno-političkim obavestima. Desetine i desetine Ijudi ozbiljnih namera u hiljadu naših predvečerja pročitalo je do sada ovu „vest dana” a da nikom na um nije palo da se zapita: kako se može jedna istovetno formulisana informacija ~o neočekivanosti, vremenu i Beograđanima” izgovoriti bezbroj puta - u jednoj jedinoj godini. Zar lepo vreme dolazi samo „neočekivano”? Zar u ovu zemlju toliko „neočekivano” dolazi iepo vreme da se to mora ponavljati svakog puta kad sunce zasija među oblacima? I nadalje, zar to lepo vreme uvek nespremno zakuca na vrata beogradskog studija, pa se kao prijatnost prve vrste taj događaj objavljuje rado na samom početku dnevno-političke emisje? Da, mnoga se pitanja nameću. Ona koja se tiču stepena informisanosti ove fraze (u okvira svrhe obaveštavanja gledalaca ~o vremenu”) ali i ona koja upućuju na šire zaključke o načinu formulisanja činjenica u ovoj našoj najstarijoj televizijskoj emisiji. Što se tiče kakvoče obaveštenosti, može se reći da se smisao pomenute rečenice dobija kroz dva njena dela: a) neočekivano lepo vreme za ovo doba godine, i

207