RTV Teorija i praksa

doprinosi razumevanju i može da dovede do apolitizacije gledalaca. Novine, svaka za sebe, imaju svoju meru u interpretiranju i još uvek su omiljeni medij za politički opredeljene. Istraživanja su pokazala da je govorni deo na televiziji značajniji i, drugo, da se duži prilozi duže i sadržavaju u sećanju. 3. Autor smatra da se razumevanje uči, i da razumevanje vesti podrazumeva izvesna predznanja i to istorijska, sociološka i psihološka, pa je potrebno da se vesti tako i interpretiraju. 4. Na kraju autor navodi da bi vredela truda izrada teorije vesti. Smatra da postoji „sklonost ka nerazumevanju” i da do toga dolazi zato što novinari vesti obavijaju izvesnom mistikom, škole deci ne objašnjavaju ono što deca gledaju na ekranima, a trebalo bi stvarati sposobnost da se razumeju kako novine tako i televizija. Razumevanje bi se poboljšalo ako bi se vesti interpretirale u celini kojoj pripadaju. Granice i mogućnosti filma u aktuelnom izveštavanju, tema je siedećeg članka koji ovde ukratko navodimo. Teza autora je da su kratki filmovi u TV vestima nepodesni za političku informaciju iako novinari i publika drukčije misle. Autor je zamerke sveo na tri tačke i za svaku naveo brojnu literaturu. 1. Vizuelizacija vodi isticanju onog na šta je kamera usmerena, nezavisno od ranga koji u društvenoj celini ima taj događaj, a celina je nevidljiva, apstraktna. Dalje, formirao se stereotip i konvencija snimanja: pored katastrofa, nesreća i ratišta, politika se predstavlja smenjivanjem nezamenljivih sekvenci: dolasci i ispraćaji vodećih ličnosti, razgovori, konferencije tj. ritual „visoke” politike, više se ističu politički akteri nego institucije i tako se društvene činjenice personalizuju što gledaoce odvaja od analitičkog razmišljanja o društvenim procesima.

2. Iluzija prisustvovanja mora da se posmatra u širem sklopu. Većina znanja danas nije postignuta direktnim iskustvom nego preko masovnih medija, to je stvarnost koju stvara medij i to vodi menjanju odnosa stvarnosti, a neki autori navode da televizija utiče na organizovanj e opažaja i iskustva. Filmovi-vesti daju intenziviranu stvarnost Postoji hipoteza da se medijskom surogat-stvarnošću može da izazove bežanje od prave stvarnosti. Slike stvaraju iluziju učešća i društvene interakcije. Jedno američko i jedno jugoslovensko istraživanje (Barbič, 1976) utvrdili su odnos između XV konzuma i učestvovanja u političkim aktivnostima. Rezultati su identični: mali i vrlo veliki XV konzum korelira sa malom političkom aktivnošću, a političko angažovanje je najčešće kod srednjeg TV konzuma. 3. Kognitivno preopterećenje nastupa zbog brzog smenjivanja slika i oko vidi nov položaj pre nego što je gledalac sliku doživeo. Slike traju 2-3 sekunde a normalno bi trebalo šest sekundi. i to brzo smenjivanje dovodi do negativne interferencije. Autor zaključuje da postoji tendencija da se slika, pogotovo ako je informativno siromašna, „obogati” filmsko-tehničkim sredstvima. Tekst doduše može da pomogne i ako se tekst i slika slažu zapamti se 80% informacije, a samo 30% ako se sadržajno ne slažu. Tim pitanjima bavi se teorija sumiranja i teorija selekcije. Od navedenih zamerki samo je kognitivna preopterećenost empirijski ispitana, ostale dve jedva da će ikada biti. Autor smatra da su TV vesti mešavina logike novinarskog teksta i logike filmske montaže. Članak se, dalje, bavi analizom tuđih ispitivanja na teme: oblik prezentiranja, primanje i obrada stvarnih filmova, pokreti očiju i selektivnost, svostruko kodiranje, emocionalno delovaje i sl. da bi na kraju dao nekoliko kamermanima, montažerima, režiserima.

232