RTV Teorija i praksa

ankete ne slažu sa nalazima tehničkog merenja. Kod starije dece na prvom mestu su komedije, na drugom crtani filmovi, onda emisije šlagera, a kod mlađe dece na prvom mestu su crtani filmovi. Poseban problem je: deca i kriminalni filmovi. Mlađa deca ih manje gledaju nego školska, a i ona ne više 0d.43% i to skoro sve vreme zajedno sa odraslima (95-97%), Autor zaključuje da je potreban „vaspitni trening” roditelja jer nije toliko važan kvantitet gledanja koliko kvalitet interakcije članova porodice. A kako je utvrđeno da svako peto dete samo gleda TV programe pre i posle 20 časova uveče, sa interakcijom ne stoji dobro. Tu sama televizija može malo šta da uradi, zato je potrebno da se stalno poboljšava „funkcionalna sposobnost porodice u društvenom savladavanju televizije”. Članak je podugačak i stiče se utisak kao da je televizija nešto van domašaja društva, nešto što mora da bude upravo takvo kakvo jeste, pa je potrebno „društveno savladavanje televizije”, jer autor članka nigde nije pomenuo potrebu da se televizija prilagodi nekim ciljevima društva i da im posluži, nego tvrdi da za decu postoji opasnost od nekih programa, a ne pominje da bi te programe trebalo tako postaviti da nikom ne štete nego da koriste. TV vestima je posvećen veči broj članaka, posebno razumevanju vesti. Elihu Kac (Izrael) bavio se time u jednom iscrpnom članku. Sve je započeto zamerkom iznetom u „Tajmsu” da su vesti nerazumljive. Praktičari su sraatrali da medij nije zadovoljio, a naučnici su to odmah definisali: vesti se daju parcijalno, istrgnute iz celine, razdvojene od stava prema njima, suviše se ističe pojedinačno na štetu opšteg, institucionalnog, celine. Autor smatra da uticaj masovnih medija treba posmatrati sa stanovišta teorije o

javnom mnenju, suprotno dosadašnjo] praksi. Da bi to i objasnio, organizovao je članak oko četiri tačke. 1. Novinar i istraživač polaze od pretpostavke da publika razume pojmove i način kojim se vest prenosi, iako nije utvrđeno u kojoj meri je „lingvistiCki i filmski vokabular i specijalna gramatika” zajednička svojina publike i novinara. Međutim, utvrđeno je da 50% Finaca ne zna da parlament donosi zakone, a da Englezi nisu mogli pravilno da odgovore na šest jednostavnih pitanja o Evropskoj ekonomskoj zajednici za koju su se na referendumu izjasnili nakon dvomesečne kampanje objašnjavanja šta je EEZ. Skoro polovina gledalaca ima samo osnovno obrazovanje i njima su nepoznati pojmovi za koje redakcija vesti smatra da su dovoljno popularni. U ispitivanju u Izraelu utvrđeno je da pojam „NATO pakt” razume isti procenat onih koji su gledali jednu emisiju na tu temu kab i onih koji tu emisiju nisu gledali, tj. ta emisija nije ništa doprinela da njen sadržaj bude shvačen; suviše visoko.su postavljene pretpostavke o publici, U slučaju televizije postavlja se pitanje da li slika doprinosi boljem pamćenju i razumevanju; autor članka je utvrdio da je najbolji efekat kod gledaiaca koji su visoko obrazovani i da, u proseku, slika ne doprinosi bitno razumevanju. Autor smatra da publika manjeg obrazovanja ne razume vesti. S druge strane, vesti daju informacije o dalekim mestima i ijudima, a interesovanja savremenog čoveka, pretežno omladine, odnose se na „ovđe i sađa”. Pošto su interesovanja različita, masovni medij mora to da uzme u obzir i njegova funkcija i jeste da gledaoce izvede iz njihovih granica da bi se upoznali sa stvarima van tih granica, naravno, ako je novinarstvo više poziv a manje posao. Po tome iokalna televizija ne bi ijude politički emancipovala. 2. Razdvajanje vesti od stava o njoj ne

231