RTV Teorija i praksa

učestalosti kontakta sa programom, bolji učenici nešto duže gledaju televiziju, deca službenika duže od dece radnika i poljoprivrednika. Istraživanje programske strukture i promena koje su uslovljene razvojem našeg društva, kao i istraživanje dinamičkih promena u auditoriju, pokazuje da još uvek postoje veliki prostori za programsko prestrukturiranje postojećih televizijskih programa, za njihovu dosledniju i uspešniju sadržinsku diferencijaciju, a naročito za obezbeđivanje kvalitativnih transformacija u svim delovima programa. Empirijska građa o diferencijaciji auditorija i gledanosti određenih programskih žanrova i konkretnih emisija govori da, s jedne strane, još uvek postoje brojne kategorije stanovništva koje nisu dovoljno uključene u televizijsku komunikaciju, a s druge strane, da auditorij neravnomerno koristi sadržaje emitovane na Prvom i Drugom programu. Cini nam se da još nisu u potpunosti iskorišćene mogučnosti za afirmaciju več postoječih programa i programskih sadržaja, kao i da razvoj auditorija nije dostigao onaj stepen kada je nužno iči na dalje fizičko proširivanje programa, več najpre treba razmotriti mogučnosti za prestrukturiranje postoječeg programa i, naročito, za obezbeđenje kvalitativnih prodora koji bi osvojili nove gledaoce. LITERATURA: 1. Nevenka Perkovič, RTV index, Panel-istraživanje, januar 1980. 2. Miroslav Đorđevič, Preliminarni izveštaj o rezultatima istraživanja: šta očekujete od Drugog programa Televizije Beograd, Odeljenje za studij programa RTB, januar 1972. 3. Prvoslav Plavšić, Gledalište i drugi program, „Rezultati istraživanja programa”, januar 1973. 4. Miroslav Đorđevič, Gledanost i ocene Prvog i Drugog TV programa u dopunskim pitanjima Dnevnog barometra, „Rezultati istraživanja programa”, februar 1975. 5. Miroslav Đorđevič i Slobodan Canič, Gledaoci o „Osmoj ofanzivi” i drugim TV serijama, „Rezultati istraživanja programa”, mart 1979.