RTV Teorija i praksa

da se portabl video-sredstva mogu koristiti u veoma različite svrhe i sa vrlo raznolikim ciljevima tako da nije neprirodno zamisliti, recimo, korišćenje videotejpa' umesto pisanih referata, analiza u školi, industriji, administraciji, zdravstvu itd., itd. Čak i ovaj tekst može se zamisliti snimljen na video-traku, iako na prvi pogled poseduje izraziti literarni modalitet. Sa pojavom Porta-Paka i sa njegovom širokom primenom u medijskom smislu. sredstva proizvodnje nisu više u pitanju. sada se glavna pitanja odnose na medijska sredstva distribucije. Naime, iako u svetu još preovlađuju supercentralizovana sredstva TV proizvodnje sa portabl sistemima, tele\dzijska tehnologija pridružila se ostalim decentraiizovanim medijskim proizvodnim sredstvima kao što su magnetofoni, ofset štampa. kseroks mašine, pisaće mašine, fiimske kamere i fotografski aparati. To joj je uspelo zbog toga što poseduje dve elementarne odluke ovih sredstava: relativno nisku cenu i visoku operativnu pristupačnost. Međutim, distribuciju informacija, čak i informacija proizvedenih alternativnim televizijskim sredstvima, još uvek kontroliše veoma mali broj Ijudi jer su i televizijske i radio a i novinske mreže sveta i dalje potpuno centralizovane i veoma „kompaktno” kontrolisane strukture. U tom kontekstu čini se često da je jedina prava javna, narodna, distributivna mreža, mreža pošte. Svi mediji koji mogu biti sadržani (snimljeni i uskladišteni) kao npr. video-traka, magnetofonska traka, štampa. na papiru, mogu biti poslati i primljeni putem poštanske distribucione mreže na potpuno individualnoj osnovi, lako već ovakva mreža pruža velike mogućnosti distribucije i razmene materijala, informacija, poruka i vesti, u mrežnom smislu idealnu varijantu ipak bi predstavljala kombinacija centralizovanog i decentralizovanog sistema. Dok je s jedne strane zaista vrlo privlačno a i potrebno biti u stanju ukljućiti se u nacionalnu, magistralnu info-komunikacijsku mrežu. s druge strane, ako je to jedina mogučnost ili jedina varijanta. totalitarne forme cvetaju i, zapravo, predstavljaju stvarnost. A upravo takvu totalitarnu situaciju sada imamo sa mrežno-relejnom varijantom klasične televizije, iako je jasno da „svetsko selo” ne znači da svi reaguju istim načinom na iste planetarne dogadaje, već da svi mogu imati istu informaciju na koju mogu reagovati na različite načine. Da bi se postigla potpuna samostalnost i autonomnost televizijske proizvodnje i distribucije, trebalo bi da svaki „proizvodni" pojedinac poseduje i sopstveni televizijski predajnik, što je, iako teorijski i ekonomski potpuno mpguča varijanta, u praksi i u većini slučajeva ipak veoma ograničena varijanta, i to ograničena

50