RTV Teorija i praksa

„MEDIEN-REPORT” 1980.

„Medien-Reporf’ je publikacija austrijskog radija, izlazi dvonedeljno ili jednom mesečno i donosi članke iz stručnih časopisa a ponekad i novina. U više brojeva „Medien-Reporta” za 1980. godinu na široko se pisalo o novim medijima, novim tehnikama i njihovim mogućnostima u prenošenju i davanju informacija. Opšti zaključak za sve te članke bio bi da pitanja s tim u vezi nisu više tehničke nego uglavnom sociološke i pravne prirode. O tome je u više mahova i kod nas pisano tako da iz ovog godišta, 1980, uzimamo za prikaz tri članka koja se bave novim istraživanjima. Profesor dr Oto Regele (Otto Roegele), doktor filozoflje i medicine, profesor , novinarstva na univerzitetu u Minhenu, u članku „Novi mediji. Šansa za novine” navodi da su novine do 1922. godine, do pojave radija, bile jedini medij. Razlika je u tome što je „novi medij”, radio, angažovao uho a novine su angažovale oko, i druga razlika je u tome što je radio imao, a uvođenjem tranzistorske tehnike ima, neuporedivo veći doraet; đanas može da se koristi praktično svuda gde kroči Ijudska noga. Kasnije dolazi televizija koja angažuje dva čula. Fascinacija pokretnom slikom bila je izuzetna. Svi ostali „novi” mediji zasnivaju se na ovima, ali mogu da pruže znatno više informacija. Autor donekle s tugom govori o starim vremenima kada se porodica okupljala oko ognjišta koje joj je bilo izvor toplote, svetlosti i hrane. Danas se porodica okuplja ispred ekrana koji joj pruža informaciju, zabavu, razonodu i pouku. Novi mediji su znatno proširili

izbor tema tako da se postavlja pitanje na šta čovek da potroši nepovratljivo vreme svoga Svota, kao i drugo pitanje da li su „stari” mediji na izmaku. S tim u vezi je u Nemačkoj 1976. godine formirana komisija sa ciljem da ispita da li građani žele „nove” medije. Ispostavilo se da njih više interesuje poboljšanje telelona kao sredstva međuljudske komunikacije. Autor smatra da dobre stare novine ipak neće nestati. Uvek će biti Ijudi koji će hteti da saznaju najaktuelnije vesti, da odaberu film, sportsku priredbu, pozorište, da posete muzej a đa sve to saznaju iz novine čija informacija nije vremenskd ograničena i ne zahteva da se pravi beleška. Međutim, novi mediji traže apsolutnu pažnju ako hoćemo da se njima koristimo, traže određeno vreme kada je upravo ta informacija na programu itd. U odnosu па novfne, časopise i knjige čitalac je suverena ličnost, kod drugih medija nije. Televizija je pod pritiskom dramatizacije a to se suprotstavlja dubljem analitičkom saznanju samog događaja i teme. Pored toga vrlo brzo pruža mnogo informacija a prava usluga je izvršiti izbor i dati analitičku ocenu - što čine novine. To je autorov zaključak. Profesor dr Kurt Lišer (Kurt Liischer) u članku „Televizija i Ijudski razvoj. Osnovi za socio-ekološko ispitivanje medija” polazi od stare postavke da čovekovo ponašanje i ličnost zavisi od okoline i uslova u kojima živi, kao i od toga da je televizija postala sastavni deo čovekove okoline i njegova svakodnevica. I kad se te dve postavke

278

PRIKAZI