RTV Teorija i praksa

nivou, pa za njega zapravo i neće biti mnogo novog јег će birati ono što mu odgovara. Polazeći od toga istraživači su utvrdili da su „glupi postali gluplji a umni umniji”. Pitanje je da li želimo takav razvoj. Jer kada čitamo ili slušamo mi u svesti dopunjujemo ono što smo pročitali ili čuli na radiju, a kod televizije to nije mogučno, tu se moramo prilagoditi sUci. U tome je razUka. O „EMOCIONALNIM” UTICAJIMA Autor je izvršio dva istraživanja i utvrdio da se kognitivni uticaji zaboravljaju prema krivulji zaboravljanja poznatoj u psihologjji. Medutim, emotivni utisci se u periodu od tri nedelje ne zaboravljaju iako je sadržaj zaboravljen. To je važno, posebno u odnosu na đecu. Emotivni stresovi su jači od kognitivnih, a kod večeg broja programa pretpostavlja se da će emotivna vezanost biti uvečana prema više Uca i tema. U toku jednog istraživanja kod dece od devet godina za vreme gledanja televizijske emisije meren je puls i broj udisaja. To je ponovlfeno posle tri nedelje kod iste dece i uz istu emisiju. Pokazalo se da su rezultati isti; ponavljanjem nije smanjen emotivni uticaj. O „SOCIJALNOM” UTICAJU MEDIJA Pored emisija i njihovog uticaja, određen značaj imaju i razgovori o nekoj emisiji iako postoji opasnost da povećanjem TV ponude dođe do „komunikativne izolacije”, jer partneri neće gledati isti program. Televizija utiče ukoUko se određene aktivnosti ponove sa istim konsekvencama, pogotovo ako ne protivreče vaspitnom stilu porodice. Treba očekivati da će se sa brojem programa .povećavati i broj sUčnih emisija, a to dovodi do veUkog TV konzuma.

О GLEDAOCIMA KOJI MNOGO VREMENA PROVODE PRED EKRANOM U takve gledaoce übrajaju se oni koji televiziju gledaju duže od četiri časa dnevno. Džordž Gerbner (George Gerbner) je utvrdio da su ti gledaoci plašljiviji, ali još nije utvrđeno da li plašljivi Ijudi duže sede pred XV ekranom zato što se plaše da ostanu sami sa sobom ili postaju plašljivi zato što dugo gledaju programe. I bez te dileme sama tvrdnja je i sa kognitivne i sa emotivne strane jasna: čovek koji mnogo stvari ne shvata, ne razume, postaje nesiguran kao što nesiguran postaje onaj koji vidi da nestaju lica za koja se tokom emisije emotivno vezao. „KRATKOROCNOST” NA MASOVNOM MEDIJU U TV programima se nijedna radnja ne viđi od početka do кгаја (npr. pijenje kafe, ulaženje u kuću i dr.) kao što se nijedan razgovor ne vodi od početka đo kraja nego se daju samo najbitniji delovi. Mi se kao publika prilagođavamo tom načinu izražavanja kroz sliku i reč, drukčijem nego u stvarnom životu. I to tako četiri i više časova dnevno. Kuda to vodi? Društvu naviklom na brze promene, kratka reagovanja svake vrste, menjanje partnera, brze odgovore. Pitanje je da li to hoćemo. Sa televizije taj stil prelazi na druge medije pa i u druge sfere (na predavanja u školama i na univerzitetu). U stvarnom životu postoji malo rešenja od danas do sutra, sve je dugovečnije. I drugo, život nije organizovan na „usmeravanje spolja”. Ako želimo da izbegnemo vaspitavanje na „kratkoročnost” potrebno je: • da se ograniči vreme emisija, • da se emisijama daju pozitivniji sadržaji, • da se reklame dopune dužim pasažima,

280