RTV Teorija i praksa

kontrolnom ekranu i mogao je da kontroliše pretapanje slike sa jedne kamere na sliku sa druge ili treće kamere. Nedovoljno razlaganje detalja sadržaja TV slike (na svega 24 analizatorske linije - u poređenju sa današnjih 625 linija), upadljive analizatorske pruge na TV slici, nepodnošljivo treperenje TV slike (kao posledica svega 15 slika u sekundi - u poređenju sa današnjih 50 poluslika, odnosno 25 slika u sekundi), nedovoljna sjajnost ekrana na TV prijemniku i maia površina ekrana, onemogućavali su postizanje zadovoljavajučih rezultata - nije ćak bio dostignut ni kvalitet tadašnjih novinskih fotografija. Bleda TV slika veličine dopisnice na TV prijemniku biia je treperava i nestabilna, neoštra i nejasna, a poprsja izvođača snimana „mehaničkim okom” nazirana su na TV ekranu izobličena i bez dovoljno detalja, kao usred pljuska kiše. Uspešnim javnim prikazivanjem televizije male moči razlaganja Škotianđanin Džon Berd je u Londonu 1925-1928. godine izazvao izuzetno interesovanje britanske javnosti. Več juna 1925. godine osnovao je prvo u svetu TV preduzeče Baird Television Сотрапу Ltd. Pa ipak televizija je u Britaniji i dalje postojala samo u laboratoriji jer je jedino BBC (British Broadcasting Corporation) posedovao tehnička sredstva za radio-difuzni prenos TV slika u domove potendjalnih TV gledalaca. BBC je tek 1929. godine pristao da pruži svoje usluge za emitovanje redovnih eksperimentalnih TV emisija poreklom iz Berdovih laboratorija u Londonu (Long Асге No. 133) koje su se nalazile u prostorijama veličine stambenih. Emitovanje prve eksperimentalne TV emisije BBC (sa 30 iinija u svakoj slici i 12 i po promena slika u sekundi) obavljeno je 30. septembra 1929. godine pre podne. Počevši od tog dana TV program je redovno emitovan pet puta nedeljno po pola sata. Izvođači su u Berdovom TV studiju moraii da sede u mraku i nepokretni da bi im se poprsja nalazila baš u prostoru koji osvetljava analizatorska pokretna svetla tačka. Sa TV kamere električni signali prenošeni su do BBC (Savoy Hill) preko žičnih veza a odatle prosleđivani stalnim vezama ka predajniku (2LO) montiranom na krovu jedne londonske robne kuče (Oxford street). Pošto je korišćen samo jedan srednjetalasni radio-difuzni predajnik, istovremeno (sinhrono) emitovanje TV slike i pratećeg tona nije još bilo moguče jer bi za sinhrono emitovanje bila potrebna dva predajnika, jedan za TV sliku a drugi za ton. Stoga su se u toku prvih šest meseci u TV programu naizmenično smenjivali (obično dvominutni)