RTV Teorija i praksa
da su gledaocima postaii veoma pnsni. Kada je inspektor saobraćajne milicije zaustavljao moja kola, kada sam prekršio saobraćajne propise, govorio sam mu da poznajem glumca Kanevskog-Tomina u Znalcima, i on me je puštao... No, ako ozbiljno porazmislimo o toj seriji, onda pravičnost zahteva da kažemo da su televizijski reditelji isprobali Kanevskog u takvoj ulozi koja je tom neosporno dobrom glumcu bila svojstvena. Uloga inspektora Tomina nije komična, u kakvim smo ulogama navikli da vidimo Kanevskog na sceni. Tada sam osetio njegovu unutrašnju rezervu, ali je nerealizovane mogućnosti u njemu otkrila tek televizija. A G.Martinjuka, koji je u toj istoj seriji igrao islednika Znamenskog, iskoristili su kako treba čisto spoljnje. Zato se i dešava da po ulici idu Martinjuk i Kanevski - Kanevskog prepoznaju, a njegovog saputnika ne. Postoji, istina, u toj popularnosti i minus - ma u kojoj predstavi da se pojavio Kanevski na sceni, njemu aplaudiraju kao Tominu. Ali, to se da popraviti. Martinjuk je odista odličan glumac, i on mora da pronađe neočekivaru preokret, kao Sto je on pronađen za Kanevskog. U celosti se prema radu naših glumaca na televiziji, sa izuzetkom retkih inscenacija, odnosim veoma ironično, јег vidim da giumci podvaljuju. Najčešče je za njih televizija tezga ih mogućnost da se stekne popularnost sa veoma malo napora. I u jednom i u drugom slučaju oni sve rade veoma površno. Glumac našeg pozorišta N.Volkov kada snima na televiziji takođe uglavnom koristi svoje površne kvahtete - recimo opuštenost Televizijski radnici čak govore da im je on dojadio. A u pozorištu je Volkov nedavno odigrao Don Žuana neviđeno, temperamentno. Kada on igra opuštene, mlohave, ravnodušne, malo naduvene muškarce, čini se da samo kaput presvlači, dok u suštini ostaje onakav kakav je. Za glumca je opasna stvar televizijska serija. Glumac, što se toga tiče, mora da ima veUko osećanje mere, da ga serija ne pretvori u svojevrsnu, ako mogu da se tako izrazim „umetničku nomenklaturu”, kada glumca uvek poistovečuju sa popularnom Učnošću. Na tome su se mnogi opekh. I na tome se uništava stvaralaštvo. Glumac ne sme mnogo da se pojavljuje na televizijskom ekranu. Ne sporim, Kanevski je postao slavan, i ona će mu, ta slava, ozbiljnom čoveku, pomoči u daljem radu. Dok na primer, predivni glumac L.Durov, po mome, i u filmu i na televiziji ima samo nekoUko dobrih uloga, ostalo su - gluposti. No, on ne prestaje da promiče čas ovde, čas tamo, a ne bi smeo, ni u кош
160