RTV Teorija i praksa

Ova opaska nije slučajno izrečena. Za onog ko je u senci ovog medija stvorio nekakvo iskustvo, koje se stiče samo posle mnogo vremena i događaja, zapaža se da nečije profesionalne sudbine protiču kao ravničarska reka, da se jedva čuju i vide (čak i kada su na ekranu), mada je televiziji, čija „suva zemlja" treba mnoga natapanja, baš takva priroda i najpotrebnija. Služiti mediju i ne biti preglasan. Neke druge ličnosti, pak, nestaju, vraćaju se peru ili ga ne nalaze. Ponekad se samo neko pita: šta bi sa onim što se pojavljivao često na televiziji? - ne pamteći njegovo ime. „Prave se ličnosti” - smatra Svetolik Mitič - „pamte i kada nisu prisutne, Bitno je ne ponavljati se i povući se u pravom trenutku. Sečam se vremena dok je, recimo, Majk Bonđorno suvereno vladao italijanskom televizijom. Baš sam boravio u IJimu kada ga je direktor RAI pozvao. Rekao mu je: Majk, ti si najpopularniji čovek Italije. Moraš da siđeš sa екгапа/ - ]er na televiziji sve dojadi, kao i u životu, ukoliko se ponavlja, pa ma koliko lice bilo lepo ili šarmantno, čovek je takvo biće da uvek traži nešto novo.” A.Š.: Čini mi se da si ti uuek pokušavao da tragaš za nečim novim , kao temom i TV izrazom. S.M.: Više zbog sebe nego da bih udovoljio publici. Oduvek sam želeo da me nešto novo provocira, da ništa ne uradim kao što sam uradio juče. Sečam se da sam u vreme kada sam vodio TV Dnevnik - najave, one usputne rečenice koje sam za đan napisao, ostavljao na svom pisačem stolu na vidnom mestu, da ih sutra ne bih ponovio. Taj spisak je rastao, ali ja sarmbeležio nove reči, јег ponavljanje postaje manir. Televizija je opasan fenomen jer traži stalno potvrđivanje. Sve što si uradio ne vredi ako ono što si danas uradio nije dobro, Na televiziji vlada zakon da, ako je neko i u stalnom usponu, uvek na ekranu, u kuči gledalaca, dosadi kao i svaki gost koji stalno dolazi. Zato su i skinuli Bonđorna, da bi se posle izvesnog vremena ponovo pojavio i doživeo novi uspeh. Televizija kao i svaka umetnost - mada ona, u stvari to nije, mora da traga za nečim novim. „Servisna stanica”, recimo, koja je bila bum na televiziji, sada ne bi bila interesantna. Ukus publike se menja. Zatim, sada postoje i mogučnosti poređenja sa drugim programima. Mogućnosti tehnike rastu. Glumački izraz je drugačiji. Ono što se, na primer, smatralo odličnom glumom u nemom filmu sada je neprihvatljivo. A.Š.; Mislim da je televizija najbliža životu, više nego bilo koja umetnost ili oblik komunikacije, tako da stil koji trenutno dominira u ponašanju i modi ima prioritet i na televiziji. Ono

172