RTV Teorija i praksa

Pitanje glasa glrnnca u radio-dramama od izvanredne je važnosti. Upravo, važna je, za dobro pračenje drame i dramskih zbivanja, prepoznatljivost glumačkih glasova, odnosno njihova raznolikost, kako slušalac ne bi morao da nagađa koje lice u drami govori. Dabogme, kada se emituje več gotova pozorišna predstava uloge se ne mogu za radio menjati, ali kad se sprema čista radio-drama, o tom se momentu mora voditi računa, Trebalo bi se radije odreči nekog od glumaca nego dopustiti da slušalac, zbog neraspoznavanja glasova, reči jednog dramskog lica pripisuje drugom. U pozorištu scenska radnja, ili glumčev gest mogu bar donekle, da prikriju eventualnu neiskrenost u izražavanju potrebnih glumčevih raspoloženja. Na radiju se to ne može prikriti. Više nego što to obično glumci pretpostavljaju, mikrofon izdajnički prenosi svaku izveštačenost u glasu. Slušaočevo uvo, ostavljeno samo sebi, hvata neprirodnosti i simuliranja mnogo preciznije nego u teatru, gde ono, u mnogome, prepušta prijem senzacija i oku. Ima jedan momenat u podeli uloga za radio-dramu na koji se verovatno veoma retko misli. To su izrazite karakterisdke izgleda pojedinih glumaca, što je, reklo bi se, za radio potpuno bez značaja. Međutim, u vreme u kome su mnogi glumci, zahvaljujuči ne samo predstavama u pozorištu, nego još više na filmu, a pogotovu na televiziji postali isuviše poznati po svom izgledu, pogrešno je na radiju, zato što se ne vide, davati uloge o čijim se spoljnjim karakteristikama u tekstu govori glumcima sasvim suprotnog izgleda. Slušalac, ma se i trudio, ne može da potpuno istisne iz svesti izgled poznatog glumca i da mu u mislima da onakav izgled kakav mu radio-drama sugeriše. To, dabogme, važi kada se radi o dobro poznatim glumcima. Njihovo zamišljeno pretvaranje u druge likove ne bi trebalo da pređe granicu koja je dozvoljena u pozorištu. Opasnost od monotonije radio-izvođenja lebdi nad svakom radio-dramom. Promenljivost ritma, tempa i dinamike, jedna je od prvenstvenih briga radio-reditelja. Sve to i još što-šta čini da rad na radio-drami stvara specifične brige i teškoće koje se retko kada uspevaju da prevaziđu u dovoljnoj meri. Tako su i moje nekadašnje režije na radiju morale da zavise ili od srečnog slučaja, ili od sticaja povoljnih pogodnosti kao što su: dovoljno vremenskog prostora za rad, perfektne tehničke mogučnosti i ekipa dobro raspoloženih

106