RTV Teorija i praksa

A.Š.: Učinili ste nešto neuobičajeno za televizijski način rada. Radili ste na jednoj emisiji - o narkomanima - desetak godina, sistematski... Za televiziju se kaže da je trenutni refleks, a onda sve ode u eter. Mislim da se kod nas retko dešava da neko, poput vas, snimi jednu ličnost, a da je onda prati čitavu deceniju Ugradili ste u televiziju komponentu vreme. Übrzo posle toga snimili ste novogodišnju emisiju Ulični svirači u sasvim drugom žanru Čista televizija. Od toga ne bi bio film, a nije ni za scenu Pogodili ste neke televizijske suštine. Čini se da ste u zenitu.. R.1.; Ne delim vaše mišljenje. A.Š.: Znači da možete i bolje da radite? R.1.: Ne. ]a mislim da sam uvek ovako radio, ali da se to u masi programa nije dovoljno zapazilo. Moralo se snimiti nešto šokantno - narkomani, da bi neko rekao: pazi, ovaj dobro radi. Ali, da vas podsetim, ja sam počeo serijom „Dvogled”, o Norveškoj. Radio sam sa Ršumovićem Dijagonale, što već dobija etnološki značaj, mnoge emisije iz kulture. Režirao sam pedeset i dve emisije Omladina pita. To isto važi i za moje kolege koje rade veoma dobro, ali se sve utapa u masu programa. Uveravam vas da nije bilo emisije o narkomanima, ne bi bili zapaženi ni Ulični svirači... A.Š.; Dakle, po vama, TVprogram je dobar, postoji mnogo izuzetnih emisija, ali se one utapaju u masu, tako ste rekli? R.1.: Da. Beogradski program je izuzetno dobar. Ne govorim to zato da bih televiziji davao komplimente, jer isto tako znam da bi mogla da bude i mnogo bolja, ali bi morala da postoji izvesna tekuča politika u kojoj bi učestvovali Ijudi koji prave program. Međutim, niko vas ne pita ništa, pogotovo nas sa strane, A.Š.: Rekli ste da radite deset godina na beogradskoj televiziji? R.1.: Da, ali to ne znači da sam na televiziji. Nikada me niko nije pozvao da postanem član Kuće. To su apsurdi naše Kuće. Ima hiljadu prepreka. Kako da se nudim, kome? Da odem kod direktora i kažem: znate šta, ja bih se zaposlio? A.Š.: Recimo. R.1.: Nisam ja jedini. Ima nas desetak reditelja. Stalno dolazimo u sukob sa Ijudima iz Kuće. Oni misle da im uzimamo novac. Zaboravljaju da mi nemamo pravo na stan, da nam je socijalno -penzijski status mizeran, sa osnovicom od petsto, šesto hiljada starih dinara. Naša deca su potpuno neobezbeđena. Možda

185