RTV Teorija i praksa

Ana Šomlo

TV KLOPKA

Biti i opstati na televiziji

Ratko Ilić, reditelj. Neki Ijudi deluju suvile snažno, razmahano, krupno, da biste sve što oni znače strpali u TV kutiju. To se čini opasnim kao ona bajka o Baš Čeliku, kada je snaga sabijena u flašu i treba je održati pod određenim pritiskom i uslovima da ne izleti i poremeti ravnotežu neMh minijaturnih figura, čija se zapremina podešava do veličine podesne za televizijsko manipulisanje. Ratka Iliča bi trebalo postaviti u ambijent nekog Atlantika ili bar obala Save, gde ga ponekad možete sresti, ili bilo gde , gde protiču voda i vreme, bar na izgled oslobođeni klaustrofobijske dominacije kojom odiše moderan prostor televizijskog studija u Košutnjaku. Ovi razgovori bili su do sada posvećeni generaciji osnivača televizije, njenih prvih stvaralaca kod nas, onih što su smislili sliku i reč, specifične za jugoslovensku televiziju. To možda stvara čitaocu pogrešan utisak tvrđave u koju je teško prodreti, a još teže opstati, biti ličnost Međutim, na one što dostojanstveno, shodno njihovim gođinama, prolaze hodnicima u Takovskoj, stalno naleču mladiči i devojke, bučni, u trku, sa gomilom filmova i tekstova - jedva uspevate ponekad da im se maknete ? puta. Pokušavam da ovaj utisak predočim Ratku Iliču. x . A.Š.: Biti i opstati na televiziji - kako? Ovo smo pitali one koji su za svoju profesiju pre dvadesetak godina odabrali televiziju. R.1.: Ovo pitanje se više postavlja meni. Oni su več opstali. A.Š.: Da li je teško opstati na televiziji? R.1.; Veoma. Čudno da to kaže čovek čije su fotografije nedavno osvanule na naslovnim stranicama revija, glas mu se čuo u radio-emisijama, pozivaju ga na naučni simpozijum, a sve posle jedne emisije Kino-oka o drogi.

184

INTERVJU